Ceo život, a čitav vek i jedna godina pride je iza njega, Panto Vranešević je rabadžijao Zlatiborom vukući volove, a juče je dočekao da svečano zasedne u fijaker i kao gospodin se provoza.

Najstarijem živom Zlatiborcu, poljoprivredniku i nekadašnjem kraljevom gardisti, juče je priređena svečana vožnja turističkim centrom planine. Povod je bio njegov 101. rođendan, koji je pao baš juče u godini kada Zlatibor obeležava 125 godina organizovanog bavljenja turizmom. Fijaker u koji su bila upregnuta dva vranca sproveo je Panta, starinu iz sela Šainovci, simbolično pored Kraljeve česme, koja se smatra mestom gde se začela turistička delatnost. Zaturen u kola, dedi koji je rođen 11. novembra 1917, ali kog još služi bistar um, otpozdravljali su šetači, a on im je odmahivao i otpozdravljao “Zdrav bio, i ti moje godine da dočekaš”.

Počasna vožnja fijakerom

A vožnja Zlatiborom nije bila jedini rođendanski poklon. Posle ručka u jednom zlatiborskom hotelu, pred Panta je juče iznesena i torta sa tri svećice – dve jedinice sa nulom između. Skromno, ali za dugovečnog Vraneševića vredno slavlje osmislila je Turistička organizacija Zlatibor.

Posle vožnje drvenim kolima, Panto je pravim kolima otišao kući u Šainovce, a tamo mlađi svet o svom vremešnom komšiji priča:

– Ostalo je od predaka da su mu se ovce bliznile, jagnjile odjednom po troje ili četvoro, a kome se ovce tako berićetno jagnje taj je srećan čovek – kažu komšije.

Nije Panto više ni za kakve ozbiljnije seoske poslove, kamoli za rabadžiluk, ali ga pamte kao dobrog pintora, katrandžiju, kuvara, pčelara, trgovca lučem, katranom, vunom…

Panto je ispričao za RTS da je životni vek proveo na selu, a recept za dugovečnost mu je umerenost u svemu.

– Ja se nikad nisam napio, ja se nikad nisam prehranio, stalno sam onako prirodno što mi je pasovalo – ispričao je Panto.

Kaže da je odrastao u porodičnoj zadruzi sa šesnaestoro dece i da je radio sve seoske poslove, kosio je, orao, kopao, čuvao stoku…

I njegov sin Milomir ispričao je za Pantov stoti rođendan da mu je otac uvek skromno živeo.

– On je bio zadovoljan, pa koliko je imao da je imao. Dobrog je zdravlja, pamet ga dobro služi, do jesenas, do pre možda godinu dana radio je u polju, čuvao ovce, sve – ispričao je Milomir.

Panto se oženio kada je imao 18 godina, davne 1935. godine, suprugom Stanojlom, sa kojom je bio u braku sve do njene smrti pre 11 godina. S njom je dobio kćerku i dva sina, od kojih sada ima petoro unuka i devet praunuka.

Reply
Share this

Blic online