Vatrogasac Pol postao je lice besa javnosti zbog katastrofalnih požara u Australiji, nakon što je snimljen kako viče iz svog kamiona novinarima: “Jeste li vi iz medija? Idite i recite premijeru da se j***e”.

Najmanje jedna žrtva požara odbila je da se rukuje sa konzervativnim premijerom Skotom “SkoMo” Morisonom dok je obilazio pogođena područja, a na današnjim protestima širom zemlje očekuju se desetine hiljada ljudi. Polovu poruku završila je njegova koleginica, nakon što se on srušio od iscrpljenosti.

– Ne zaslužuješ da upravljaš. Znao si šta dolazi, sprema se godinama – rekla je ona Morisonu.

Intenzitet i veličina požara u Australiji su van presedana. Do sada je izgorelo preko 10 miliona hektara zemljišta, što je 14 puta veća površina od one u Kaliforniji 2018. Potvrđeno je 26 ljudskih žrtava, više od milijardu životinjskih (i to bez sitnijih vrsta poput žaba i insekata), uništeno skoro 2.000 objekata a dim od požara, koji se vidi iz svemira i čak je stigao do Južne Amerike, zagadio je vazduh koji je na 11 puta većem nivou od “opasnog”.

Požari besne na svakoj državi kontinenta od prošlog proleća i očekuje se da će trajati mesecima. Ali, oni se nisu prosto pojavili niodakle – u skladu su sa studijama, klimatskim modelima i trendovima, koje tvrdoglava vlada odbija da sluša, piše Slate.com.

Naučnici oglašavaju alarm na požare već više od deceniju i predvideli su intenzivniju sezonu u godinama koje dolaze. Brojne studije su prognozirale dramatično povećanje godišnjeg broja dana ekstremno pogodnih za požare, iako je Australija već na listi regiona koji su najpodložniji požarima u svetu.

Nezavisna studija iz 2018. je upozorila da će sezona požara u Australiji “počinjati ranije, završavati se kasnije i biti intenzivnija” i da će se to “neposredno moći videti do 2020”. Ovo se sada pokazalo tačnim. Studija je iznela preporuke kojima se široko usprotivila Morisonova Liberalna partija.

Sledeće godine je studija agencije CSIRO i Centra za istraživanje požara u divljini upozorila da će se vremenske prilike koje podstiču požare –sistem posebno niskog vazdušnog pritiska koji se sudara sa posebno visokim – biti četiri puta verovatniji prema predviđenom zagrevanju povezanom sa klimatskim promenama.

CSIRO je otkrio da se australijska klima zagrejala preko jedan stepen Celzijusa od 1910. i predvideo dugu požarnu sezonu na jugu i istoku – region za koji se sada očekuje da će goreti mesecima.

Iste godina je komisija koja je ispitivala uzroke katastrofalnih požara u Viktoriji, u kojima je poginulo 173 ljudi, ukazala da će se rizik od požara samo povećavati. Studija Klimatskog saveta iz 2017. pokazala je da će se intenzitet požara samo povećavati, a izveštaj iz 2019 pokazao je da će to Australiju koštati milijarde dolara u predstojećim godinama. Očekuje se da će troškovi trenutnih požara premašiti 4,4 milijarde.

Tu su i vatrogasci, koji su stalno apelovali za pomoć. Australijski mediji su izvestili da je nacionalni vazdušni vatrogasni centar četiri godine tražio “veliku, nacionalnu flotu aviona sa tankerima za vodu” kako bi mogli da se suoče sa rastućom pretnjom od požara. Ali, federalna vlada je to odbila, navodeći da je to zadatak za pojedinačne države.

Dve godine kasnije, u maju 2018, centar je pozvao na povećanje fonda za poboljšanje vazdušnih vatrogasnih kapaciteta. Federalna vlada je pristala, iako tek prošle nedelje, kad se suočila sa besom javnosti i požarima van svake kontrole.

Prošlog decembra su demoralizovani vatrogasci iz sindikata otišli put prestonice da traže bolje resurse za predstojeću sezonu požara, kao i pojačanu reakciju na klimatske promene.

– Plašimo se požarne sezone sa kojom ćemo se suočiti – rekao je tada veteran Mik Tisburi.

To je upravo ova sezona sa kojom se Australija sada bori, a premijer Morison je tada rekao da su upozorenja “dobro poznata” vladi. Ubrzo potom je otišao na porodični odmor na Havaje na samom početku krize, ali je morao da se vrati ranije zbog besa javnosti i prozivki u medijima.

Klimatski alarm su do sada oglasili mnogi, uključujuću i grupu bivših šefova jedinica za vanredne situacije ELCA koja je pozvala na “nacionalna sredstva za borbu protiv požara” i prva zatražila sastanak s Morisonom u aprilu.

Sada je već odustala i odlučila da okupi sopstveni samit na tu temu. Bivši šef vatrogasaca Greg Malins, koji apeluje na vladi da obrati pažnju od 2006, kaže da je razočaran što vlada nije saslušala članove ove grupe.

– Mi smo predvideli tačno ono što se sada događa. Mere su se mogle preduzeti pre više meseci kako bi vatrogasci bili efikasniji a zajednica bezbednija – rekao je on.

I grupa Preživelih u požarima za klimatsku akciju je uzalud pozivala vlasti na veću akciju. Međutim, kako je istakla predsednica Džo Dods, ništa se nije promenilo, štaviše članovima Grupe je rečeno da se “smire”. Novi lider Laburista Entoni Albaneze proveo je decembar pomažući dobrovoljcima dok je premijer bio na Havajima.

Nakon izbora u maju prošle godine vlada je obaveštena da zemlji prete češći i intenzivniji požari kao posledica klimatskih promena. Izdvojeno je 130 miliona dolara za smanjenje rizika od katastrofe tokom sledećih pet godina, ali klimatska politika nije izmenjena.

Kako zaključuje Slate.com, dok god su klimatske promene političko pitanje, Australijanci su svesni da će biti među najgore pogođenima. Autor Ričard Flenagan je jednom primetio da je Australija “nulta tačka za klimatsku katastrofu”. Šta je do sada uradila Liberalna partija koja je na vlasti od 2013? Kako navodi Slate.com, ona se stalno suprotstavljala širim akcijama protiv klimatskih promena, otvarala nove rudnike i odbijala klimatska upozorenja, a u novembru zapretila da kriminalizuje bojkote povezane sa klimatskim promenama, što je izazvalo bes aktivista za slobodu govora.

Takođe je potkopala napore Ujedinjenih nacija da se smanje emisije štetnih gasova i povrh svega insistira da zemlja radi sve što može na planu klimatskih promena. Australija je nedavno rangirana kao zemlja koja najmanje radi po tom pitanju.

A šta bi vlada mogla da uradi? Postoje mere koje su se mogle preduzeti da se zemlja bar pripremi na požare. Tu su na prvom mestu finansije – Liberalna partija Novog Južnog Velsa smanjila je fondove vatrogascima. Neki dobrovoljci su sami nabavljali svoju opremu. Umesto da se odmah obračuna sa inicijalnom pretnjom požara, premijer je ponudio misli i molitve, a onda otišao na Havaje. Umesto da sasluša stručnjake, vlada ih je odbila.

Morison je umanjio pretnju katastrofe umesto da je uzme za ozbiljno i pretvarao se da je to uobičajena sezona požara, sve dok stvari nisu izmakle kontroli. Onda je u nameri da se “opere” insistirao da je na pojedinačnim državama da finansiraju vatrogasne službe. Morison je tokom požarne sezone stalno odbijao da promeni klimatsku politiku Australije.

Dok sada priznaje da postoji veza između požara i klimatskih promena, on ukazuje i na druge faktore i poriče da postoji potreba za povećanjem napora vlade. Međunarodne kritike je odbacio kao “nekredibilne”, pozive na smanjenje emisije je nazvao “nesmotrenima” i odbacio ideju o samitu u vezi požara.

To je, zaključuje Slate.com, ne toliko poricanje koliko odbacivanje klimatskih promena.

Reply
Share this

Blic online