Najnovija studija sprovedena na Univerzitetu Južne Kalifornije, analizirala je skoro 1.000 filmskih scenarija ne bi li stvorila sliku o tome kako su različite grupe, naročito rodno različite, predstavljene na velikom platnu.

Učesnici studije: istraživači, studenti doktorskih studija i profesori sa Mašinskog fakulteta pri Univerzitetu Južne Kalifornije, proučili su 7.000 likova i preko 53.000 dijaloga. Oni su koristili napredne programe da analiziraju sadržaj govora junaka i njihove interakcije vezane za polove, rasu i uzrast. Rezultati, nažalost, nisu iznenađujući.

Autori su zaključili da su muškarci imali preko 37.000 dijaloga, a žene jedva preko 15.000. Muških likova ukupno je bilo skoro 4.900 a ženskih oko 2.000. Ženski likovi su koristili “pozitivnije reči, ali to je u vezi sa rečnikom porodičnih vrednosti”, dok su “muški dijalozi sadržali više reči vezanih za dostignuća, smrt i daleko vše psovki”.

“Scenaristi se svesno ili nesvesno pridržavaju utvrđenih predrasuda vezanih za polove i to je ugrađeno i u njihov izbor reči. U idealnom svetu, rod je samo pomoćna činjenica i nema veze s tim kako je neki lik predstavljen i kako se izražava”, poručuju naučnici.

Studija je analizirala i podatke vezane za produkciju. Među rediteljima muškaraca je bilo 12 puta više nego žena, među scenaristima sedam puta više a među producentima tri puta. Takođe, došli su do još jednog, sasvim logičnog, zaključka: “Ako su u timu scenarista žene, ženskih likova će biti više barem za 50 odsto”.

Koje je rešenje za veću raznolikost na filmu? Jednostavno. Angažujte više žena, poručuju istraživači.

Na istom Univerzitetu, Fakultet za komunikacije i žurnalistiku analizirao je po 100 najgledanijih filmova u periodu 2007-2016 (ukupno 900 naslova, ne računajući 2011). I dalje su “beli, heteroseksualni, zdravi muškarci” norma koju najčešće viđamo na velikim ekranima.

Kada je reč o 100 najgledanijih filmova od prošle godine, samo 31,4 odsto govornih karaktera bile su žene, a 29,1 odsto bili su nebelci. Tek 2,7 odsto likova imalo je neku vrstu invaliditeta (ili posebnih potreba), dok je 1,1 odsto bilo pripadnika LGBT zajednice. Iza kamera, svega 4,2 filma režirale su žene.

– Ovo su sistemski problemi koji i dalje postoje. Uprkos sve glasnijem zalaganju za ravnopravniju polnu zastupljenost u filmskoj industriji, koje se može čuti poslednjih godina, brojke pokazuju da se ništa, zapravo, nije promenilo. Na filmu je predstavljena neka vizija Amerike koja u stvarnosti ne postoji, jer je prisutan uznemirujući trend isključivanja pripadnika nebelih zajednica i ostalih manjina – zaključila je prof. Stejsi L. Smit, vođa studije.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI