Džordž Fridman, renomirani svetski geopolitički stručnjak, koji je bio gost CIRSD-a, u intervjuu za „Blic“ kaže da Srbija ne sme da se oslanja ni na koga i poručuje: Sami ste!

Srbija pokušava da balansira između Istoka i Zapada. Da li je to održivo?

Ne vidim nikakav Istok. Ako govorite o Rusima, oni su hiljadama kilometara daleko. Ne mogu da dopru dovde osim ako ne idu preko Ukrajine, Rumunije ili Mađarske. Njihova ekonomija slabi zbog pada cena nafte, tako da je priča o balansu Istoka i Zapada iluzija. Istok više nije tamo. Tačno je, imaju svoje izjave, teorije zavere… ali moć kao takva ne postoji. Evropa je u neredu, postala je veoma problematičan region. Ne možete da se oslanjate ni na koga, sami ste – to je velika razlika. Ako ste istorijski sebe posmatrali kao balans između dva snažna bloka, kao za vreme Tita, sada je drugačije. Jedan blok je daleko od vas, a drugi ima mnogo važnijih stvari. SAD su svakako bliže jer su u Rumuniji, Poljskoj, na Baltiku… Mislim da regionu treba drugačiji model. Možete da nastavite da se svađate, da se ne svađate… nikome zaista nije stalo nakon devedesetih. Međutim, vama bi trebalo da bude stalo. Vi želite da imate dobar život, i to u sopstvenoj zemlji. Trenutno to nije moguće, tako da je vaša odgovornost da to promenite. Budućnost Srbije je u rukama Srba, i zavisi od vaše saradnje s ostatkom regiona. Ovaj region je funkcionisao samo onda kada je bio federacija, a to je bilo u doba Jugoslavije, uprkos Titovom komunizmu i represiji. Ja sam Amerikanac, pa nisam naročito pametan, ali kada pred sebe stavim dve stvari, od koje jedna funkcioniše, a druga ne, izabraću ovu koja funkcioniše. Mislim da kada bi vaši političari prestali da brinu o tome šta rade Albanci, šta rade Hrvati… tada možete postati zreo i moderan region. Moje mišljenje je da bi trebalo da postoji neki savez, možda čak i konfederacija. Vaše zemlje jako dobro sarađuju zajedno.

Kojim pravcem bi Srbija trebalo da krene onda?

Da biste imali bilo kakve značajne regionalne veze i saradnju, morate graditi odnos sa Rumunijom i istočnom Evropom. Ovo je deo Evrope koji raste najbrže. Iz nekog razloga, vi Balkan gledate samo kroz zemlje SFRJ, a odbijate da gledate u Rumuniju kao najbližu veliku saveznicu, ali i kao jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Rumunija bi mogla da bude vaš uzor i saveznik. Međutim, prvo bi trebalo da se otarasite problema koje vučete više od 1.000 godina. Vreme je da ih prevaziđete. Iz mog ugla, kao Amerikanca, smatram da smo napravili veliku grešku sa bombardovanjem Kosova, pogrešili smo što smo se uopšte umešali… Što pre ovaj region shvati da nikome drugom nije stalo onoliko koliko vama samima, tada će možda biti moguće da funkcionišete kako treba.

Vidimo da to ipak nije slučaj, region je gotovoo stalno pod tenzijama. Najsvežija je nedavna kriza u Makedoniji? Može li to da preraste u nešto opasnije?

Naravno da može da eskalira u nešto veće. Sposobnost bivših SFRJ republika da generišu sukob između sebe je neverovatna. Spremni ste da rizikujete živote, ekonomski razvoj, budućnost… za stvari koje nisu ni blizu dovoljno važne. Recimo da imate neslaganje sa Albanijom. Imate dva izbora: prvi, da kažete:okej, imamo neslaganje sa Albanijom, hajde da nastavimo sada sa razvojem naše ekonomije. Međutim, vi ćete stati i posvetiti se neslaganju. To je kao loš brak. Idete u krevet zajedno, mrzite se, ustanete, ne pričate, pretite… a ne možete da ostavite jedno drugo. Morate da znate da niko spolja neće doći da rešava vaš brak. Problem je što svi vi čekate nekoga: Ruse, Amerikance, EU, a ne možete da prihvatite činjenicu da mi zaista ne želimo da se zamaramo time.

Kako komentarišete ulazak Crne Gore u NATO?

Što se NATO tiče, izgubio je kompas. Mi smo sada potpisali član 5. po kome moramo da branimo Crnu Goru ako je neko napadne. Ne Nemci, ne Italijani,, mi moramo da je branimo. Zapamtite ovo, kao amerčku tačku gledišta: u NATO postoje samo SAD. Sada branimo plaže i kuće ruskih oligarha (smeh). Zbog ovoga predsednik Tramp i njegovi saradnici postavljaju pitanja: zašto smo mi u NATO? Recimo, da se u nekom ludom scenariju Srbija odluči da povrati Crnu Goru (nemojte, ko boga vas molim). Mi smo sada zakonski obavezni da uđemo u rat sa vama. Evropljani su rekli da više ne zavise od SAD, da su prepušteni sami sebi. Divno, hvala vam! To je sve što Amerikanci žele da čuju. Nekako je, ne znam zbog čega, vladalo ubeđenje da ćemo biti uznemireni zbog te izjave. Voleli bismo da postoji EU vojska, pa da oni brane Crnu Goru.

Hoće li Tramp izdržati pun mandat ili je scenario impičmenta realan? Komijevo svedočenje poprilično je uzbudilo javnost…

Da biste sklonili predsednika, morate da dokažete da je počinio veliki zločin. SAD nema parlamentarni sistem gde možete da uklonite predsednika zato što se ne slažete s njim. Nekoliko stvari jeste istina – država je duboko podeljena. Koliko god da je omražen na severoistoku i u Kaliforniji, toliko ga vole u drugim delovima zemlje. Nije istina da on nema podršku, on je nema u „Njujork tajmsu”, a to nije država. Drugo, dosad niko nije implicirao, a kamoli dokazao da je Tramp počinio dela vredna impičmenta. Predsednik je zamolio šefa FBI da ne nastavi istragu? To jeste kontroverzno, ali teško da je inkriminišuće. Šef FBI je odlučio da hvata beleške razgovora sa predsednikom, odluči da to nije klasifikovano i podeli ih sa kolegama… e, to je već interesantno. To je pitanje koje će se postaviti, ali neće u „Njujork tajmsu”. Dokle god se ne pronađe nešto konkretno o predsedniku, on neće biti impičovan. On je veoma čudan čovek, ali ako stanete i pogledate njegovu politiku, sve ostaje na svom mestu: Sankcije protiv Rusije, zahtev za ispunjavanje obaveza evropskih država prema NATO isti je onaj zahtev na kojem su insistirali i Obama i Buš. Politika prema Kini je ista, nema zida… Veliki deo američke spoljne politike je u rukama Džima Matisa, a on je čvrst čovek i drži ustaljen kurs. Mnogo smo stabilniji nego što se to predstavlja.

Ruski hakeri (Kremlj) su dežurni krivci: optuženi su za mešanje u američke izbore, izbore u Francuskoj, pa čak i u prošlogodišnji Bregzit. Da li su oni zaista toliko moćni?

Ako se i jesu umešali, koji je bio njihov cilj? Ako je to da olabave sankcije, desilo se upravo suprotno. Tramp je dosad i bio donekle otvoren, ali Rusi su se postarali da do toga ne dođe. To je tipično za njih. Ako pogledate psihološki, umesto da ispadnu moćni, ispali su idioti. Jer, ako su stvarno toliko dobri, nikada ne bi pustili da svet sazna da su to bili oni. Jedan od problema u ovom regionu (Balkan) jeste i taj što je ruska obaveštajna agencija u vašim očima superiorna. Da, rade lude stvari, ali interesantno je da imaju tendenciju da pucaju sami sebi u noge. Nemam pojma da li su umešani u hakovanje, ne zanima me. Ako jesu, to je bio jako glup potez. Ako jesu, neko je njih izigrao jer SAD nisu izgubile, Rusija jeste.

Kako će istorija pamtiti Putina?

Istorija će pamtiti Putina kao čoveka koji je spasao Rusiju nakon Jeljcinove nesposobnosti. Između 2000. i 2008. uspeo je da ujedini Rusiju i da joj da svrhu. Napravio je od nje igrača na velikoj sceni. Ipak, Rusija ima jednu fatalnu manu. To su Saudijska Arabija i Sibir. Kompletan ekonomski proces se bazira na ceni nafte, a Rusi to ne kontrolišu. Putin se sada suočava sa svetom gde su veliki proizvođač i izvoznik SAD. Imamo mnogo nafte. Izvoz nema nikakve veze sa politikom američke vlade, jer vlada ne kontroliše naftne kompanije. Amerikanci mogu da proizvedu naftu jeftino. Da bi kontrolisala svoju ekonomiju, Rusiji je potrebno 80 dolara po barelu, mi možemo da opstanemo na 35. Pritisak na svetskom tržištu nafte će se nastaviti, a Putin nema magični štapić. Odigrao je „dobru ruku“ kroz težak period. Preko Sirije je pokušao da kompenzuje neke stvari i voli da se predstavlja moćnijim nego što jeste.

Najnovija kriza na Bliskom istoku preti da preraste u veliki rat. Kako komentarišete tamošnje turbulencije i izolaciju Katara?

Ono što se dešava u Kataru ne bi trebalo posmatrati kao katarsku, već kao krizu na Bliskom istoku. SAD se borila na Blsikom istoku 16 godina. Izgubilo smo 8.000 života, nemamo ništa od toga. Što se nas tiče, dosta je. Vodili smo rat uprkos činjenici da ne postoji jedinstvo među arapskim državama da zaista preuzmu odgovornost u borbi protiv džihadizma. Možemo da udarimo na borce ali problem je taj što koliko god boraca ubijemo, novi džihadisti će se pojaviti. Ako nastavimo da radimo ono što smo radili, ništa se neće popraviti… ono što će popraviti situaciju je uspostavljanje arapaske koalicije koja će se obavezati da zaustavi protok sredstava koja se slivaju u ruke džihadista. Mislim da je naša administracija bila jasna da je to ono što mora da se desi ili ćemo se mi povući. Saudijci to nisu želeli jer bi, kako kažu, “destabilizovati režim”. SAD su rekle: Okej, mu onda odlazimo odavde. Međutim, onda se pojavio Katar, kao prvi veći test. Dosta ljudi veruje da vlada Katara daje novac teroristima. Mi smo testirali Saudijce i ostale zemlje zaliva: Ako hoćete da ostanemo zajedno, naterajte Katar da prestane. Nećemo da vodimo rat u savezništvu sa Saudijcima ako oni odbijaju da preduzmu akcije. Mislim da je to samo pokušaj da se redefiniše borba protiv džihadista.

Da li će EU od Srbije tražiti da prizna Kosovo u zamenu za članstvo?

Ne znam, nemam mišljenje o tome i moram da vam kažem da me to uopšte ne zanima. Zašto bi ikoga u SAD i Evropi bilo briga za Kosovo, da li će biti nezavisno, u EU, ili nešto treće? Mislim da Srbija ima veliki potencijal za napredak, i da treba da gledate širu sliku i posvetite se savezima, poput onog sa Rumunijom, koji sam već spomenuo.

Poznati ste po svojim geopolitičkim prognozama. Kako vidite svet u narednih 10 godina? Hoće li SAD ostati dominantne ili im se Rusi, Kinezi… približavaju?

SAD su sada četvrtina svetske ekonomije i jedina globalna supersila. Pravo pitanje je koliko ćemo mi želeti da budemo umešani u sve svetske probleme. Mi učimo iz naše uloge. Ne zaboravite da smo mi u ovoj poziciji tek od 1991. Učimo da moramo da budemo daleko selektivniji kada su u pitanju naše obaveze. Mislim da će nastupiti paradoksalna situacija što se tiče SAD. Moć će ostati netaknuta. Kada činite 25% svetske ekonomije, možete da spadnete na 22-23%, ali ćete i dalje biti najmoćniji faktor. Volja SAD da se mešaju u različite konflikte će opadati. Postaćemo daleko sofisticiraniji u pristupu problemima. Rusija je u padu, kineska ekonomija takođe usporava. S druge strane, Japan raste, Turska raste, kao i Poljska, polako. Videćete novu konstelaciju sila oko SAD, a Amerika će biti daleko manje zainteresovana. Zbog toga, kada pričamo o bivšoj Jugoslaviji i tendenciji da se čeka neko ko će doći da reši probleme, treba da znate da Amerikanci to više neće raditi. Ponavljam, Kosovo je bila velika greška. Evropljani su slabi. Ne individualno, pojedinačno su jaki, ali su slabi kao savez, kao celina. Rusi su takođe slabi. Ovo je vreme kada vaš region mora da odluči: želite li vaše konflikte, ili budućnost – zaključio je Fridman, koji je posetio Beograd kao gost CIRSD-a gde je imao i panel-diskusiju sa Vukom Jeremićem.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI