Popularne aplikacije za upoznavanje poput Grajndera (Grindr), OkKjupida (OKCupid i Tindera dele privatne podatke svojih korisnika sa desetinama oglašivačkih i marketing kompanija na načine koji možda krše zakone o privatnosti, otkrilo je novo istraživanje.

Podaci koji “cure” uključuju one koji mogu ukazati na seksualnu orijentaciju korisnika i njegovo ponašanje, kao i druge detalje poput godina, pola, datuma rođenja, lokacije, IP adrese i identifikacionih brojeva povezanih sa pametnim telefonima koji se mogu pratiti do korisnika, preneo je “Internešenel biznis tajms” (IBT).

Grajnder, najpopularniji gej sajt za upoznavanje, podelio je kodove za praćenje korisnika i korisničku istoriju sa više od deset kompanija, koje će kako se pretpostavlja targetirati korisnike na osnovu njihove seksualne orijentacije, navodi se u izveštaju koji je objavilo Norveško potrošačko veće (NCC).

“Njujork tajms” je otkrio da je Grajnder takođe delio podatke o lokaciji korisnika sa nizom kompanija, koje su zauzvrat delile te podatke sa nekoliko drugih firmi. Istraživači su takođe otkrili da je aplikacija OkKjupid prenosila podatke o nacionalnosti korisnika i lične odgovore na pitanja o profilu – poput: “Da li ste koristili psihodelične droge?” – kompaniji koja prilagođava marketinške poruke koje se šalju korisnicima.

Kompanija “Brejz” primila je informaciju od OkKjupida i Grajndera koje su ljudi koristili radi upoznavanja, uključujući detalje o njihovoj seksualnosti, političkim stavovima i upotrebi droga. Druga aplikacija, Perfekt365, koja se bavi editovanjem i obradom fotografija, takođe je slala korisnikove GPS podatke u više od 70 kompanija.

Među ostalim aplikacijama koje su šerovale korisničke informacije sa drugim kompanija spadaju i Happn i Tinder, kao i aplikacije za praćenje menstrualnog ciklusa i kalendar ovulacije, poput Klua i MajDejz. Na listi je i religiozna aplikacija Muslim-Kibla Finder, koja pokazuje muslimanima pravac u kojem treba da se okrenu tokom molitve, dečja aplikacija Maj toking Tom 2 i aplikacija za tastaturu Vejv Kibord.

A koje su kompanije primale te informacije?

Na listi firmi koje su primale lične podatke nalaze se velika imena poput “Amazona”, “Fejsbuka” i “Gugla”, ali većina ih je nepoznata – “ApsFlajer”, “Fizikal”, “Reseptiv”… Mnoge od njih zarađuju prikupljanjem detalja o pojedinačnim potrošačima i pravljenjem sveobuhvatnih profila radi personalizovanog oglašavanja.

Politike o privatnosti ovih aplikacija obično sadrže navode da će podaci korisnika biti podeljeni sa trećim stranama, ali stručnjaci veruju da se ne deli dovoljno informacija s korisnicima pre nego što izaberu da svesno pristanu.

Na primer, Grajnderova privatna politika je da njegovi oglašavački partneri “mogu takođe prikupiti informacije direktno od vas”. Dalje se objašnjava da je način na koji treće strane prikupljaju, koriste ili dele vaše podatke regulisan njihovom sopstvenom politikom o privatnosti, ali se ne preciziraju imena kompanija, ako poželite da dodatno istražite.

Kompanije poput “Brejza” navode da one mogu proslediti vaše informacije drugim kompanijama, što pravi nevidljivi lanac reakcije deljenja podataka. Čak i ako ste izdvojili vreme da pročitate politiku privatnosti ne bi znali gde da gledate.

– Ove prakse su ujedno i veoma problematične sa etičkog gledišta i pune su kršenja privatnosti i evropskog zakona – kaže Fin Mirstad, direktor digitalne politike NCC.

Ovaj izveštaj, podseća IBT, pojavio se svega dve nedelje nakon što je Kalifornija uvela novi, širi zakon o privatnosti potrošača koji od kompanija koje unovčavaju privatne informacije korisnika da im omoguće da lako zaustave širenje svojih podataka. I regulatoru u Evropskoj uniji su se pokrenuli da pojačaju svoje zakone o zaštitu podataka, koji zabranjuju kompanijama da prikupljaju lične podatke vezane za religiju, nacionalnost, seksualnu orijentaciju, seksualni život i druge osetljive tebe bez izričitog pristanka korisnika.

Reply
Share this

Blic online