Jedna od vodećih danskih filmskih, pozorišnih i televizijskih glumica, Danica Ćurčić (31), boravi u rodnom Beogradu kao gošća Dana savremenog danskog filma koji se do 24. aprila održava u Dvorani kulturnog centra.

Na programu festivala su njena dva filma, “Tiho srce” Bilea Augusta (koji je prikazan sinoć) i “Da skratimo priču” Maje el-Tuki koji je na repertoaru večeras 21h u DKC.

Danica je još kao jednogodišnjakinja otišla u Kopenhagen, jer je njen otac dobio posao u srpskoj ambasadi.

– Onda je počeo rat u Jugoslaviji i stalno su odlagali datum povratka kući. Tamo mi se rodio brat. Na kraju su otvorili turističku agenciju i odlučili da ostanu – priča Danica za “Blic”, na engleskom jeziku, iako kaže da srpski vrlo dobro razume.

U kući su govorili srpski, ona i brat su subotom išli u srpsku školu gde su učili da čitaju i pišu, letovanja su provodili u Crnoj Gori i obilascima rodbine u Srbiji. Kaže da su srpska i danska, odnosno balkanska i skandinavska kultura, u njoj neraskidivo isprepletene.

– Ja sam mešavina svega i svačega i srećna sam što sam deo dve tako različite kulture. Odrastanje u Danskoj nudi divne mogućnosti, obrazovanje, putovanja, visok životni standard, ali je kultura zatvorenija, ljudi su privatniji nego ovde. Teško je reći šta je meni bliže. U Danskoj se ponekad osetim kao prava Srpkinja a ovde kao Dankinja. Mnogi me pitaju kako balkanski koreni utiču na moju glumu. Ne umem da im odgovorim. Sve je to pomešano i teško je razlučiti, ali to me i čini ovakvom kakva sam – objašnjava ona.

Glumom je odlučila da bavi “relativno kasno”, kaže, tek posle srednje škole.

– Upisala sam školu za film i medije jer sam prvo htela da radim dokumentarce. Onda sam, sa 18, otišla u Kaliforniju, kod svog tadašnjeg dečka, moje velike prve ljubavi, koji je živeo preko puta škole za fizičku glumu i rekla, “Hoću ovo da probam”. U toj školi su mi se potpuno otvorile oči za glumu i tu sam ostala godinu dana. Vratila sam se u Kopenhagen da probam da upišem glumu u Nacionalnoj školi za dramske umetnosti, jer mi je to oduvek bio san – ističe Ćurčićeva.

Na audiciji je slomila nos.

– U poslednjoj improvizaciji trebalo je da se probudim kao lav i približila sam se previše devojci koja je glumila miša. Htela sam da je “pojedem”, no udarila sam u njeno lice i polomila sam nos. Ali, primili su me! Kakav način da pokažem svoju odlučnost – prepričava Danica kroz smeh.

Već na trećoj godini akademije Kraljevsko pozorište joj je ponudilo angažman, što se ne dešava tako često. Tamo je debitovala jednom “velikom, ludačkom” ulogom u predstavi “Lulu”, glumila je čak i kralja Lira, Hamleta i Otela u jednom eksperimentalnom komadu i bila je stalni član sve do pre nekoliko nedelja. Odlučila je da ostavi ansambl jer dobija sve više ponuda za film i televiziju.

Kaže da od glume može dobro da se živi u Danskoj.

– Čak i ako igrate samo u pozorištu možete vrlo dobro da živite. Mislim da nigde van Skandinavije to nije moguće. Srećna sam što sam deo takvog društvenog sistema ali i deo danske kinematografije koja je trenutno toliko popularna – priznaje Danica. A biti prepoznat kao neko ko je vrlo talentovan u takvoj konkurenciji je tera da se svaki put “uštine”.

Do sada je osvojila nagradu nacionalnog Udruženja filmskih kritičara, bila je nominovana ove godine za danskog Oskara, a 2014. na Berlinskom filmskom festivalu proglašena je za jednu od deset “mladih zvezda” evropskog filma, zajedno sa našim Nikolom Rakočevićem.

Gluma joj pomaže da upozna sebe, kroz glumu odrasta i sazreva.

– Što više vreme prolazi i što više upozanjem sebe, to mogu više i da se dam u ulozi i pronalazim sve veće dubine u sebi. Koji god lik da igram, pokušavam da ga odbranim, da u svakom pronađem ljudske crte.

Neke uloge su naročito emotivno zahtevne, poput ove u “Tihom srcu”, kada sam morala da pronađem u sebi tu silnu tugu. A onda sam, recimo, prošlog leta igrala balerinu i bila na posebnom režimu ishrane i fizički vrlo zahtevnih treninga – priča nam Danica.

Kaže da nema toga što bi odbila za ulogu a sanja da zaigra u nekom srpskom filmu.

– Takođe, nikad ne bih odbila Larsa fon Trira ni Pola Tomasa Andersona – dodaje.

Mnogi skandinavski glumci poslednjih godina stekli su veliku slavu u Holivudu. Ona bi pristala da ode samo ako naiđe neki pravi, inspirativni projekat. Nedavno je završila snimanje serije “Izmaglica”, prema romanu Stivena Kinga, i tako probila led u jednoj američkoj produkciji. Međutim…

– Ne želim da idem u Holivud samo da bih išla, da bih se tamo probila. Danska je, za sada, moj dom – poručuje Ćurćićeva.

Zašto se gledaju skandinavske serije

Danica objašnjava veliki uspeh skandinavskih TV serija:

– Priče su moćne, gluma je vrhunska, scene izgledaju estetski prelepo, sve je urađeno na visokom nivou. Mada, mislim da taj talas skandinavskog noara polako jenjava. Već je dovoljno rečeno na tu temu, rekla bih – smatra ona.

Skandinavski filmovi i serije često odaju utisak nečeg mračnog, uzdržanog, hladnog. Pitamo da li je to tačno.

– Ah, ta danska porodična tenzija! (smeh) Delom jeste tačno, ali, sa druge strane, drame se uvek fokusiraju samo na najnapetije i najekstremnije momente.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI