Donald Tramp postao je prvi predsednik u američkoj istoriji koji se dva puta suočio sa opozivom, ali je oborio i “rekord” u broju glasova za njegov opoziv od strane članova stranke kojoj pripada – čak 10 republikanaca bilo je za opoziv.

Naime, prethodni “rekord” postavljen je na glasanju o opozivu bivšeg predsednika SAD Bila Klintona 1998. godine, kada je njegov opoziv podržalo petoro članova iz njegove Demokratske stranke.

Rezoluciju o opozivu su podržala juče 232 člana Predstavničkog doma, protiv je bilo 197. Rezolucija o opozivu, koji je Dom izglasao, optužuje Trampa u jednoj tački za “podsticanje pobune” i njegovu ulogu u prošlonedeljnoj pobuni na Kapitolu, što je predsedavajuća donjeg doma Nensi Pelosi, demokrata iz Kalifornije, ponovila nakon glasanja. Ona je ocenila da Tramp predstavlja “prisutnu pretnju za naciju”.

Pelosi je pred novinarima potpisala rešenje donjeg doma Kongresa o opozivu predsednika Trampa, koje će nakon toga biti poslato Senatu, u dalju proceduru.

Tramp će ostati na funkciji i verovatno će završiti svoj mandat, jer se čeka presuda Senata, koji donosi konačnu odluku.

Prema rečima Miča Mekonela, lidera republikanaca u Senatu američkog Kongresa, suđenje u okviru procesa opoziva odlazećeg predsednika SAD Donalda Trampa neće početi pre 19. januara, kada se sudijsko veće vraća sa odmora. Mekonel je odbacio mogućnost ranijeg sazivanja sednice, što traže demokrate.

Proces u Senatu odvija se u formi suđenja, tokom kojeg svaka strana ima pravo da zove svedoke i obavlja unakrsna ispitivanja. Članovi Senata – koji se tokom suđenja kolektivno zovu menadžeri – predstavljaju slučaj, a zvaničnik podvrgnut procesu – u ovom slučaju Tramp – ima pravo na odbranu sa svojim advokatima.

Senatori takođe moraju položiti zakletvu da će svoje dužnosti obaviti iskreno i sa dužnom pažnjom. Nakon saslušanja optužbi, Senat će raspraviti o presudi privatno. Da bi Tramp bio osuđen ili oslobođen, potrebna je dvotrećinska većina u Senatu, a u slučaju presude zvaničnik se automatski sklanja iz kancelarije i može mu biti zabranjeno da u budućnosti obavlja tu funkciju. To bi pokvarilo Trampove planove da se ponovo kandiduje 2024, kao što se najavljivalo.

Ako bude proglašen krivim, Senatu bi mogao biti potreban još samo jedan glas kako bi mu se onemogućilo kandidovanje, što zahteva običnu, a ne dvotrećinsku većinu. Ovim glasanjem pozivaće se na 14. amandman koji zabranjuje rad u saveznoj ili državnoj kancelariji svakome ko učestvuje u pobuni.

Iako će to sigurno biti osporeno ili podložno pravnom osporavanju, neki stručnjaci veruju da bi 14. amandman mogao da bude upotrebljen za zabranu ponovnog kandidovanja Trampa čak i ako ovaj bude oslobođen. Međutim, ovo bi zahtevalo samo natpolovičnu većinu glasova u Senatu, što bi, pod demokratskom kontrolom, verovatno prošlo.

Suđenje u Senatu nije stvarni sudski proces, pa se može dogoditi da opozvani zvaničnik podlegne kriminalnom gonjenju u posledičnom kriminalnom postupku.

Ukolko se ne izglasa njegova krivica, on se oslobađa bez nametanja kazne. Ako ga osude, Tramp će odmah biti sklonjen iz kancelarije.

Ali, inauguracija novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena zakazana je za 20. januar. Ako uzmemo u obzir da suđenje neće početi pre 19. januara, to praktično znači da će Tramp ostati na funkciji do kraja mandata.

Trenutno se čini malo verovatno da bi Senat glasao za, ali izveštaji ukazuju na to da je republikanski lider Mič Mekonel rekao kolegama da veruje da je Tramp počinio teške prekršaje.

Nakon presude Senat može da glasa da dalje da kazni predsednika time što će mu zabraniti da u budućnosti drži federalnu kancelariju, bio izabran ili imenovan. Takvo glasanje zahteva samo jednostavnu većinu, umesto dvotrećinske. Presuda, međutim, ne znači dalje kažnjavanje, na primer gubitak penzije. Nakon senatske presude sledi suđenje u federalnim ili državnim sudovima.

Džim Mekgavern, demokratski predsednik odbora za pravila, primetio je da se glasanje dogodilo na “stvarnom mestu zločina” nakon što je nasilna rulja upala u Kapitol. Mekgavern je ispričao kako je Donald Tramp podsticao gomilu na napad na Kapitol, govoreći pristalicama na mitingu da krenu avenijom Pensilvanija dok je Kongres potvrđivao pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima.

– Video sam zlo – rekao je Mekgavern o izgrednicima.

U neredima u Kapitolu poginulo je najmanje petoro, među kojima i policajac.

Tramp je u video poruci koju je obavila Bela kuća, budući da su mu nalozi na gotovo svim društvenim mrežama suspendovani zbog pozivanja na nasilje i iznošenja tvrdnji o izbornoj krađi koja nije potvrđena, više puta osudio nasilje na koje je pozivao svoje pristalice napominjući da njegove “prave pristalice” ne bi nasilno upale u Kapitol.

U svom govoru, međutim, nije spomenuo opoziv ili inauguraciju Džoa Bajdena sledeće nedelje.

– Niko od mojih istinskih pristalica nikada nije mogao da podrži političko nasilje. Niko od mojih istinskih pristalica nije mogao da se ogluši na sprovođenje zakona ili našu veliku američku zastavu. Ako radite bilo šta od ovih stvari, ne podržavate naš pokret, napadate ga i napadate našu zemlju. Ne možemo to tolerisati – rekao je Tramp i pozvao na smirivanje tenzija i jedinstvo.

Reply
Share this

Blic online