Predsednik Srbije Aleksandar Vučić drži govor na Generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 77. zasedanja Generalne skupštine UN, koja traje do 26. septembra.

Predsednik Srbije na početku je istakao da mu je velika čast što ima priliku da govori i zbog ograničenja vremena prešao na konkretne tačke iz svog govora.

“Ovde sam po ko zna koji put. Ozbiljnost trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve ovo što danas radimo deluje impotentno i bledo. Stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana”.

Kako je Vučić dalje istakao, “za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva”.

“Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija”, dodao je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da želim da precizno i jasno iznese viđenje Srbije o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni.

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja.

“Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo aktuelnije je danas više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva: “Da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi”. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava”, istakao je Aleksandar Vučić.

Kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići i teritorijalni integiret Ukrajine, naglasio je Vučić.

“Na taj način, ponašamo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istinu da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi i to, Srbije koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od Vas daju međunarodno priznanje i legitmitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje”.

Predsednik je podsetio da Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine.

“To ipak nije sprečilo NATO da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti “Кosova” iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje. Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Кinga – “Nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda” (Injustice anywhere is threat to justice everywhere). Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama”, rekao je za govornicom UN Aleksandar Vučić.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo, poručio je Vučić i dodao:

“Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine neupitnu većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Кosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica”, naglasio je srpski predsednik.

“Republika Srbija i ja kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Кosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine”, podsetio je predsednik Vučić.

“To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Uveren sam da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance na našim prostorima. Sve druge opcije smo već istrošili i bar što se tiče Srbije ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu – da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum. Teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine. I zato što je smatrala da politika sankcija koje su danas uvedene protiv Ruske Federacije nikome ne može doneti dobre rezultate”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije istakao je i da smo uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi.

“To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva”, naglasio je Vučić.

“Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine sprovode projekat “Otvoreni Balkan” koji ima jasnu ideju – otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta. Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija „nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla”.

Pročitajte još:

Vučić iz Njujorka: “Niko više svoju mašineriju neće da zaustavlja. Jasno je – Putin će se boriti” VIDEO

Vučić za Njuzmaks: “Putin ne blefira, to je sve što mogu da kažem”

Podsetimo, Vučić se obratio kao deveti govornik, a pre njega se putem video veze obratiti predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, koja je počela 13. septembra, jeste “Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove”.

Generalne debate danas, drugog dana, počele prvom sesijom od 15 časova (devet po američkom vremenu), na kojoj je prvi govoriti Muhamadu Buhari, a sedmi govornik bio je američki predsednik Džozef Bajden.

Prvi govornik u drugoj sesiji od 21 čas po našem vremenu bila je predsednica Mađarske Katalin Novak, a 12. govornica u tom delu debate britanska premijerka Liz Tras.

Predsednik Vučić je ranije najavio da je svoj govor podelio u pet tačaka, kao i da će najvažnija biti ona o poštovanju međunarodnog prava.

Takođe, kako je ranije najavljeno, predsednik Vučić ukoliko bude stigao, nakon svog govora možda će prisustvovati prijemu koji će prirediti američki predsednik Bajdene sa svojom suprugom.

Na Generalnoj debati učestvuju 92 predsednika država i kraljeva i 58 predsednika vlada, dok ostale državne delegacije predstavljaju potpredsednici država i vlada i ministri spoljnih poslova.

Debatu je tradicionalno otvorio predsednik Brazila Đair Bolsonaro, a zatim se obratio generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Govori svetskih lidera po protokolu traju najviše 15 minuta.

Ipak, libijski lider Moamer Gadafi je 2009. godine govorio više od sat i po, a rekord u dužini govora je postavio bivši kubanski lider Fidel Kastro čije je govor 1969. trajao čak četiri sata i 29 minuta.

Kako su saopštile UN, ovogodišnja tema “Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove” proizilazi iz priznanja da se svet nalazi u kritičnom trenutku u istoriji UN zbog složenih i međusobno povezanih kriza, uključujući pandemiju kovida 19, rat u Ukrajini, humanitarne izazove bez presedana, prekretnicu u klimatskim promenama, kao i sve veću zabrinutost zbog pretnji globalnoj ekonomiji.

Stoga je neophodno pronaći i fokusirati se na zajednička rešenja za ove krize i izgraditi održiviji i otporniji svet za sve i za generacije koje dolaze, navele su UN.

Ujedinjene nacije osnovane su nakon završetka Drugog svetskog rata, potpisivanjem Povelje Ujedinjenih nacija u San Francisku 1945. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Reply
Share this

B92 Info