Uoči predstojeće kampanje za parlamentarne izbore u Crnoj Gori, predsednik Milo Ðukanović se mora suočiti sa veoma ozbiljnim problemima, piše riječki Novi list.

Na osnovu rezultata jednog od novijih istraživanja javnoga mnijenja konstatuje da su minimalne šanse za pobedu DPS-a, stranke aktuenog predsednika države.

Zbog toga će, kako se stvari odvijaju, verovatno biti potrebno posredovanje međunarodne zajednice, kako bi se rešio unutrašnji ozbiljan konflikt u Crnoj Gori, koji je nastao usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti, a koji, piše riječki dnevnik, može ugroziti mir i stabilnost države, ali i šireg prostora Jugoistočne Evrope.

List podseća na analizu ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) koja je pokazala da izveštaji, stavovi, kritike, upozorenja i političko-diplomatske aktivnosti vodećih država, pokazuju da se sve više približava kraj Ðukanovićevog režima.

Puno se toga promenilo u Crnoj Gori, nakon što je crnogorski parlament 27. decembra prošle godine, doneo Zakon o verskim zajednicama, piše list.

Ističe da je sa usvajanjem Zakona hiljade nezadovoljniih građana krenulo u protest u glavnom gradu Podgorici i drugim gradovima; Bar, Nikšić, Bijelo Polje, Danilovgrad…

Tim je zakonom odlučeno, podseća se, da verske zajednice u Crnoj Gori koje su posedovale imovinu pre 1918. godine, moraju državi da pokažu svoje legitimno vlasništvo.

List podseća da Crna Gora ima 620.000 stanovnika, od kojih je oko 70 odsto pravoslavaca hrišćana, a prema nekim istraživanjima samo 30 odsto njih sebe prepoznaje kao pripadnike nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve.

Svi ostali verni su SPC-u.

Prema, kako navode, rezultatima jednog od novijih istraživanja javnoga mnjenja koje je provela agencija “Intelligence Communication”, više od 60 odsto ispitanika ne podržava sporni zakon o verskim zajednicama.

U Crnoj Gori, piše Novi list, ima 78 odsto pravoslavaca, muslimana 15,8 odsto i katolika 3,6 odsto.

Bog je, navode, veoma bitan za 48,5 odsto mladih.

Podseća se i da prema poslednjem popisu, u Crnoj Gori Crnogorci čine 44,98 odsto žitelja ili 278.865, Srbi 28,73 odsto ili 178.110, Bošnjaci 8,65 odsto ili 53.605, Albanci 4,91 odsto ili 30.439.

Muslimana ima 3,31 odsto, Roma 1,01 Hrvata 0,97.

A kada je reč o korišćenju jezika, piše list, srpskim se služi 42,88 odsto stanovnika, crnogorskim 36,97 odsto, bosanskim 5,33, albanskim 5,27 odsto…

I kada je reč o spoljnoj podršci koju ima Ðukanović, situacija nije nimalo ohrabrujuca, piše riječki dnevnik.

Napominje da je francuski ambasador u Severnoj Makedoniji Kristijan Timonijer na konferenciji “Civil Rights Defenders, izjavio je da je bogatstvo u Crnoj Gori koncentrirano u rukama od 10 do 12 porodica, pitajući se, da li takva akumulacija bogatstva pokazuje evropske vrednosti, kao i da je Crna Gora primer zašto treba preispitati kriterijume za proširenje EU.

Hrvatski ministar spoljnih poslova je tokom nedavne posete Crnoj Gori izrazio punu podršku vlastima u Podgorici i Milu Ðukanoviću, podseća list.

Reply
Share this

B92 Info