Već smo navikli da posle nekog ubistva policija pokrene akciju “Vihor”. A šta je ona? Kako takve akcije dobijaju nazive i koliko su uspešne?

Ovom temom bavila se TV Prva.

Još nema šifrovano ime, ali vlasti najavljuju novu, veliku akciju protiv organizovanog kriminala. Do sada smo videli mnogo akcija policije sa čudnim nazivima, ali naziv koji najčešće čujemo u javnosti je pokretanje akcije Vihor.

“Ta akcija Vihor u praksii ima više psihološki efekat, to znači da svaka patrola zna šta da radi, gde da se parkira kako da se postavi, gde da blokira najvažnije saobraćajnice, nekoliko sati posle teškog kriminalnog dela, oni zaustavljaju sva vozila sva sumnjiva lica izvode napolje proveravaju lične karte da li imaju dosijee, pretresaju automobile ali do sad nismo videli u praksi konkretno da je ta akcija dala rezultate”, kaže novinar Mladen Radulović.

Vihor je prvi put u Srbiji pokrenut posle ubistva načelnika resora javne bezbednosti Radovana Stojičića Badže ’97. godine.

Inače, davanje naziva policijskim akcijama u Srbiji počelo je 1921. godine. Tu praksu kod nas je uveo švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, koga mnogi smatraju rodonačelnikom moderne srpske policije. Кao prvi direktor policijske škole, Rajs je generacijama učenika u Srbiji prenosio svoja iskustva s Univerziteta u Lozani.

Najpoznatija akcija srpske policije je svakako akcija Sablja, sprovedena posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003 godine. Tada su uhapšeni i ubijeni organizatori i izvršioci atentata, dok se ostatak Zemunskog klana razbežao. Rasvetljeno je i ubistvo Ivana Stambolića, a Srbija je dobila i prvog zaštićenog svedoka u tom periodu. I pored svih tih uspeha, mnogi i ovu akciju policije smatraju neuspešnom, jer je tokom nje uhapšeno više hiljada osumnjičenih za razna krivična dela, i većina ih je posle puštena bez suđenja, odnosno nisu osuđeni. Neki su posle dobro naplatili od države vreme koje su proveli u zatvoru.

Кriminalci ponekad imaju svoje insajdere u policiji pa je zbog toga, smatraju stručnjaci, dobro dati neki neutralan naziv akciji, da se ne bi moglo predvideti koga nadležni istražuju. U jesen 2009. izvršen je veliki udar na narko-bande nazvan Morava, kada je tokom jedne noći pohapšeno više od 650 dilera droge.

“Osim toga imamo akciju Rezač kada je 2015. palo 80 osumnjičenih za izvršenje kriminalnih dela u privredi, odnosno teške malverzacije u privrednim i ekonomskim tokovima a znamo da su neke akcije toliko tajne. Setimo se samo hapšenja Ratka Mladića, kada čak ni sam tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nije znao ništa o toj akciji koju je sprovodila BIA u saradnji sa nekim određenim tajnim strukturama”, navodi Radulović.

Akcija Grom, koju je policija sprovela da bi uhapsila dilere narkotika imala je i svoj nastavak. Iako je uobičajeno da svaka akcija ima drugačiji naziv, tada je nazvana jednostavno Grom 2.

Reply
Share this

B92 Info