Šta bi se dogodilo kada bi Srbija, u trenutku kada se bori za otvaranje svakog poglavlja, naprasno odlučila da zamrzne pregovore sa Evropskom unijom? Upravo to vlastima u Beogradu savetuje Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik Vlade i bivši šef pregovaračkog tima sa EU, koji je pre 11 godina, baš zbog prekida pregovora sa Briselom, podneo ostavku na sve državne funkcije.

Da je put evrointegracija pogrešan, neretko čujemo od stranaka desnice. Do sada se, međutim, nije dogodilo da neko ko važi za velikog evropejca i ko je na politici pristupanja Srbije EU dobijao podršku građana, toliko promeni mišljenje da se sada praktično zalaže za suprotno.

Miroljub Labus je u intervjuu za NIN izjavio da su se EU i proces pridruživanja u međuvremenu potpuno promenili, kao i da je razočaran kako to Brisel radi. On je istakao da su progovori o članstvu postali geopolitička trgovina.

– Treba stati na loptu i zamrznuti pregovore do 2020, do kada je i EU zamrzla proširivanje – rekao je Labus.

On je naveo i da pitanje Kosova treba rešavati nezavisno od puta evrointegracija, kao i da u periodu od tri godine i Brisel i Beograd treba da razmisle šta dalje da se radi.

– Za Srbiju ne bi bila nikakva politička tragedija ako bi se zadržala na ugovoru o slobodnoj trgovini (uz njegovo proširenje i za oblast usluga) i šengenskom viznom sistemu. Zamrzavanje pregovora je jedini taktički potez koji će isterati stvari na čistinu, jer ovim putem nećemo doći do cilja – istakao je nekad visoki državni zvaničnik i dodao da je i danas, uprkos tome, veliki pristalica priključenja EU.

Nesporno je da u trenutku kada Srbije žuri ka EU stvari više nisu iste kao u Labusovo vreme. Nema sumnje da ni u prvom planu administracije u Briselu nisu toliko reforme, što građane i privlači ka EU, koliko rešenje kosovskog pitanja. I na kraju, jasno je da EU nema nameru da u u skorije vreme primi novu članicu, jer je u tom savezu trenutno previše problema.

Manje para, pogoršanje odnosa, loša politička poruka

Ipak, postavlja se pitanje koliko bi naglo kočenje na evropskom putu moglo napraviti štetu Srbiji, ne samo na spoljnopolitičkom planu, nego i na ekonomskom? Kako bi se to odrazilo na političku stabilnost u zemlji i kakvu bi poruku time uopšte poslali?

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za “Blic” da, koliko god da je smanjena pažnja Brisela, Srbija samo može da ima koristi od usmeravanje Unije reformama i vladavini prava.

– Ne znam šta bi dobili od zamrazavanje puta ka EU, da li bismo uopšte redefinisali piroritete u tom periodu. Jeste da EU sa manjom pažnjom prati situaciju u Srbiji, ali i našoj administraciji evrointegracije nisu prioritet – navodi Bobićeva.

Ona dodaje da bi u slučaju pauze na evropskom putu izgubili najmanje 200 miliona evra godišnje koje dobijamo iz fondova EU.

– Regionalno bi bilo kakvo zamrzavanje doprinelo pogoršanju odnosa, a politički bi poslali veliku poruku u trenutku kada se dešavaju globalne promene. Težnja ka EU je vrednosni stav. Možda u ovom trenutku nije jasna ideja koju imamo, ali postavlja se pitanje kakvo društvo želimo da budemo – ističe Bobićeva.

Ekonomista Mihailo Crnobrnja, koji je i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da mu nije poznata institucija zamrazavanje pregovora sa EU, iako je praktično Turska bila u toj situaciji, i navodi da bi tu bilo problematično nekoliko stvari.

– Prvo, ne znamo da li bi time izgubili pravo na korišćenje novca iz IPA fondova. Ukoliko i fondovi EU u tom slučaju budu zamrznuti, to bi bila potpuno nerazumna odluka. Time bi se usporilla i dinamika kojom vršimo reforme, pogovotovo što je u Srbiji evroskepticizam u porastu – navodi Crnobrnja za “Blic”.

On dodaje da je moguće da bi se i strani investitori zapitali zašto se to radi.

– Moguće je i da bi se smanjila struktura stranih investicija, kao i kredita. Ne bi se smanjile investicije iz Kine, a pogotovo ne Rusije, kojoj bi to možda i dogovaralo – zaključuje Crnobrnja.

Zamrzavanje kao otreženjenje?

Sa druge strane, Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, kaže za “Blic” da samo na prvi pogled Labusova ideja zvuči jeretički, ali da je to u stvari razuman predlog. On navodi da to ne bi bio dramatičan potez, s obzirom da je naš proces evrointegracija na slepom ili, u najboljem slučaju, na najsporijem mogućem koloseku.

– U tom smislu, osim psihološkog efekta, neke štete velike ne bi bilo. Ukoliko nam EU ne bi ukinula šengenski sistem, zamrzavanje pregovora bi se minimalno osetilo. Možda bi se bunio jedan deo beogradskih i briselskih biokrata koji simuliraju velike aktivnosti na tom planu, iako i jedni i drugi znaju da je reč o ćorsokaku – smatra Vukadinović.

On dodaje da zastoj u pregovorima ima smisla delom zbog stanja u Srbiji, a delom zbog stanja u EU, “koja je u takvim previranjima da je proširenje svakako poslednja stvar o kojoj razmišlja”.

– Takvo je raspoloženje u najvećem broju zemalja EU, u svakom slučaju kod najuticajnijih. Ni u Srbiji nije mnogo bolje. Štaviše, to zamrzavanje bilo bi dobrodošla pauza i otrežnjenje, nakon čega bi došlo do pozitivnih promena i kod nas i u Briselu. I onda pošteno da vidimo da li EU nas želi i želimo li mi njih – ističe Vukadinović.

A kako je tekao put ka EU?

Put Srbije ka EU traje praktično od oktobarskih promena i imao je različitu dinamiku. Vlasti u Beogradu su na samom početku mnogo više uslovljavane, naročito hapšenjima optuženih za ratne zločine, a zatim i odnosima sa Kosovom.

Formalni početak evrointegracija mogao bi da se veže za oktobar 2005. godine, kada su krenuli razgovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

SSP je potpisan u aprilu 2008, a stupio na snagu tek 2013. godine. Važan datum je svakako i 19. decembar 2009, kada smo počeli da koristimo blagodeti bezviznog režima, a tri dana kasnije Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU.

Zvanično smo postali država kandidat 1. marta 2012. godine, a prva Međuvladina konferencija između Srbije i EU održana je 21. januara 2014. Na drugoj Međuvladinoj konferenciji, 4. decembra 2015, otvorena dva od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja. Do danas smo otvorili osam poglavlja, a čeka nas još ukupno 27.

Prema poslednjim najavama, ulazak Srbije u EU realan je najranije 2020. godine.

(Nataša Latković)

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI