Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović rekla je danas tokom skupštinske rasprave o predlogu budžeta za narednu godinu da su studije pokazale da je autoput Niš-Merdare-Priština isplativ za Srbiju, te da se on i pravi da bi našim građanima bilo bolje, uz bolje uslove za privredu i nove investicije.

Ona je to rekla, odgovarajući na izlaganje poslanika Đorđa Vukadinovića, koji je, komentarišući sredstva predviđena za prvu deonicu tog puta, rekao da je njegova procena da tu nema ekonomske isplativosti, već se radi o političkim razlozima za gradnju tog puta, “da se olakša transfer albanskih građana, iz Albanije i sa Kosova, prema zapadnoj Evropi”.

– Taj pravac nema ekonomsko opravdanje, nego ima političko, jer je to bila želja ili zahtev Anegele Merkel ili nekih drugih uticajnih centara iz Brisela i Berlina, da se gradi taj put i da se na neki način Albanija poveže sa centralnom Evropom. Može, ali ne mora o trošku građana Srbije – rekao je Vukadinović. Želeći da “razbije iluzije” da se put gradi zbog građana nekih drugih drzava, Mihajlović je navela da se on gradi da bi bilo bolje našim građanima i da bi privreda i mogućnosti za investicije bile bolje i veće nego do sada.

Taj put, dodala je, treba da poveže pola miliona ljudi – niški, toplički okrug, da omogući da imamo obilaznicu kod Prokuplja.

Mihajlović je objasnila da je u budžetu predviđen novac za prvu deonicu, Niš – Pločnik, a da je pre odluke da se ta stavka uvede u budžet za 2018. godinu urađeno više analiza, među njima studija izvodljivosti i generalni projekat.

– Ne možete nikada da procenite u ovoj godini da li ćete, kada napravite put, imati isplativost za pet, sedam, deset ili više godina. Ovaj autoput se pokazao, čak i prema EIB, koja je oštra kad procenjuje, da itekako postoji mogućnost za prevoz ne samo ljudi, nego i tereta – rekla je Mihajlović.

Ona je navela da taj autoput za Srbiju znači povezivanje sa regionom i izlazak na luku, dodajući da nam je Koridor 11 važan da izađemo na barsku luku, a jednako nam je važan i ovaj koji će nam omogućiti da izađemo na albansku luku.

Analize koje su rađene finansirane su delom i iz donacija, dodala je ministarka i navela da se sada završava deo projektno-tehničke dokumentacije, što znači idejni projekat, studija izvodljivosti za prvu deonicnu Niš-Pločnik dugu 36 kilometara.

Zato su, kaže, budžetom predviđena sredstva za prvu deonicu, jer se očekuje da u drugoj polovini 2018. počnemo sa izgradnjom autoputa.

– Mislim da ne postoji put, putić, da li on bio autoput, regionalni ili lokalni put, koji nije važan za Srbiju. Takva nam je pozicija da je svaka vrsta povezivanja za nas izlazak ka investicijama i novom radnom mestu. Ne mogu da razumem da bilo ko ima bilo šta protiv bilo kog puta. Nismo za kozje staze, mi smo zemlja koja je okružena drugim državama i moramo da gradimo puteve – rekla je Mihajlović.

Kako je dodala, prvi zahtev domaćih i stranih investitora, a i samih građana Srbije je da imaju infrastrukturu, komunalnu, energetsku, transportnu, da do svih dozvola dolaze što pre, jer kada to imaju – imaju mogućnost da ovde ostanu i rade.

“Projekti saobraćajne infrastrukture vredni 12 milijardi evra”

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović kaže da su projekti u saobraćajnoj infastrukturi vredni 12 milijardi evra i da je u njima sve veće učešće domaćih firmi.

Ona je u skupštini tokom rasprave o predlogu bužeta za narednu godinu rekla da je 2013. bilo 500 gradilišta u zemlji, dok ih sada ima oko 21.000.

Odgovarajući na kritike poslanika DS Gorana Ćirića, koji je rekao da se u aktuelnim projektima zaobilaze tenderi i da se češće angažuju strane firme, rekla da je sada, za razliku od perioda kada su projekte pravili “Tadić i ostali”, učešće domaćih firmi mnogo veće.

Navela je da u projektima koje realizujemo sa Kinom domaće firme učestvuju najmanje sa 50 odsto, a u projektima s Rusijom i 80 odsto.

Podsetila je da je učešće domaćih firmi u rekonstrukciji pruge Resnik – Valjevo bilo 80 odsto, dok je glavni izvođač bila firma RŽD Internešnal i korišćeni su materijali iz Srbije, osim jednog dela šina koje mi na pravimo.

Mihajlović je rekla i da će u izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta domaće firme imati učešće od 50 odsto i da će se koristiti materijali iz Srbije.

Vujović o gondoli: Budžet može da podnese; Đurišić: Sramota

U skupštinskoj raspravi o budžetu za 2018. godinu polemisalo se danas i o opravdanosti izgradnje gondole u Beogradu i dok ministar finansija Dušan Vujović tvrdi da budžet može da podnese gradnju gondole, šef poslanika SDS Marko Đurišić kaže da je taj projekat sramota, a ministri Zorana Mihajlović i Rasim Ljajić tvrde da će gondola biti pravi pogodak za turizam Beograda. Đurišić je učestvujući danas u raspravi tražio da se iz budžeta “izbriše” novac namenjen izgadnji gondole u Beogradu, navodeći da je u budžetu za 2018. predviđeno 360 miliona dinara za uvođenje ove turisticke ponude i novog vida saobraćaja, a u 2019. 840 miliona dinara.

Umesto gondole, Đurišić kaže da bi trebalo promeniti zakon i omogućiti da roditelji vantelesnom oplodnjom mogu dobiti i drugo i treće dete, te naveo da je “5.000 dece ekvalvalent za gondolu”.

Reagovala je ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Zorana Mihajlović koja na zamerke zbog gondola kaže da je turizam razvojna delatnost u koju treba ulagati.

– Pre pet godina mogli smo samo da sanjamo o prihodu od turizma kakav imamo danas, kad on iznosi više od milijardu evra. Teško je razumeti zašto neko kritikuje ulaganja u jednu razvojnu delatnost, kad sve analize govore da u narednih pet godina Srbija može da uveća prihode na blizu pet milijardi evra, što će se itekako odraziti i na nova zapošljavanja – rekla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Na kritike Đurišića o budžetu i sredstvima za građevinsku delatnost, Mihajlović je rekla da Duing biznis listu, na kojoj je Srbija 10. na svetu po izdavanju građevinskih dozvola, ne pravi Vlada Srbije već Svetska banka.

Podsetila je i da je Srbija na toj listi za tri godine prestigla 176 zemalja, dok je prethodnih godina bila među poslednjima u globalnom rangiranju.

– Građevinarstvo Srbije napreduje zahvaljujući ulaganju u infrastrukturu i smanjenju nameta. I u predlogu izmena Zakona o republičkim administrativnim taksama predložili smo dodatno smanjenje taksi, pre svega kod upotrebnih dozvola, i to za oko šest odsto vrednosti radova. To će doneti više objekata sa upotrebnom dozvolom i više investicija u građevinarstvu – rekla je Mihajlović.

Na navode Đurišića o gondoli, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je da je gondola projekat Grada Beograda koji će realizovati Skijališta Srbije, da još nije određena vrednosti projekta, te da je dogovoreno da se dve trećine novca obezbedi iz državnog budžeta, a ostalo iz gradskog budžeta.

– Radi se plan detaljne regulacije i projekat. Uzdržao bih se od tog koliko će gondola koštati – rekao je Ljajić, ali i dodao da nema sumnje da će sa stanovišta turizma i transporta gondola biti od izuzetne važnosti za Beograd.

Gondola će prevoziti 3000 putnika na sat od Ušća do Kalemegdana, imaće 30 vagona, a jedna će moći da primi 10 do 35 putnika.

– To će biti glavna turistička atrakcija, ali imaće i transportnu ulogu. U ovom trenutku ne bih se usudio da govorim o konačnoj vrednosti, videćemo – rekao je Ljajić.

Ministar finansija Dušan Vujović je rekao da je za taj projekat predviđeno tri miliona evra u 2018. i još sedam miliona za narednu godinu.

Kako je rekao, tih 10 miliona evra nisu velika sredstva i vlada je našla prostor u budžetu da ga predloži skupštini.

Vujović je rekao i da izgradnja gondole u Beogradu nije standardni projekat odnosno da je izuzetak od pravila, pošto Beograd beleži veliki rast u turizmu – povećan broj turista i devizni priliv i da je taj projekat važan za turistički imidž Beograda.

– Samo kažemo da budžet može to da podnese – dodao je Vujović.

Vujović: Reforma poreske upave za brži povraćaj PDV-a

Ministar finansija Dušan Vujović kaže da je jedan od ciljeva reforme Poreske uprave i brži povraćaj PDV-a.

On je u skupštini u toku rasprave o predlogu budžeta za narednu godinu rekao da se sada kasni sa povraćajem PDV-a zato što imamo razne slučajeve zloupotrebe u tom procesu.

– Jer, pojave se fantomske firme koje povuku nazad PDV i ođednom na tržištu imate patike gde je PDV vraćen i onda ta firma proglasi bankrot i neko je preuzme za pet evra, brat ili rođak i imate firmu za pet evra koja ima 1.000 pari patika na koje je kompletno vraćen PDV. I ođenom imate robu na koju nisu plaćeni porezi – naveo je Vujović.

Kaže, da bi kada se pojavi neko ko iza sebe ima 150 registrovaniih i ugašenih firmi to moralo da bude “crveno svetlo” Poreskoj urapvi.

– Reformom Poreske urpave želimo da oni to rade bez zadržavanja procesa. Još se radi u poluručnom režimu i zato imamo kašnjenja. Nama je u interesu da se što više PDV vrati da ne bismo imali veštačko povećavanje suficita – objasnio je Vujović.

SDS o taksama, DJB za novi pravac Šef poslaničke grupe SDS Marko Đurišić kritikovao je danas predložni budžet jer je, kaže, netransparentan, poslanik Dveri Ivan Kostić zamerio je zbog malog izdvajanja u budžetu za populacionu politiku, a odgovorila mu je ministarka Slavica Đukić Dejanović koja kaže da je bolja demografska situacija u budućnosti cilj svih nas.

U skupštinskoj raspravi, Đurišić je naveo da se 30 milijardi dinara troši na usluge po ugovoru, da budžet nije programski “osim na papiru”, te da tema mora da bude zašto se ove godine nije dostigao planirani privredni rast od tri odsto.

Zamerio je što je predloženim zakonima predviđeno da se za još godinu dana odloži uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnim službama, kao i to što se, kako kaže, uvodi stotine novih taksi.

Kritikovao je i povećanje iznosa taksi navodeći da je taksa za polaganje ispita za upravljanje čamcem bila 810 dinara, a sada se predlaže 4.500 dinara, kao i to što se u železničkom saobraćaju, gde su postojale dve takse, sada uvodi više od 50 taksi.

Najzanimljivije je, kaže, da se uvodi pravo Vlade da visinu taksi usaglasi sa rastom cena na malo.

– Da li će isto to da uradi za plate, penzije? Neće, jer vlada brine samo o sebi – konstatovao je Đurišić koji je kritikovao i što će bonus od 10.000 dinara do kraja godine biti isplaćen samo pripadnicima Vojske i policije, ali ne i zaposlenima u prosveti i zdravstvu što je, ocenjuje, loše.

A odgovarajući poslaniku Dveri Ivanu Kostiću koji zamera da je malo novca predviđeno za mere populacione politike, Slavica Đukić Dejanović je rekla da su za popravljanje demografske slike potrebni znanje, mudrost i strpljenje, te da se efekti mera mogu sagledati za 10 godina kada će se videti da li smo napravili dobre korake.

Kostić je izarazio bojazan da se predloženim budžetom teško može popraviti situacija sa natalitetom, te naveo da Dveri predlažu poresku reformu u korist porodica, direktnu i indirektnu finansijsku pomoć i sticanje porodičnog doma za sve mlade bračne parove.

– Žao mi je što će ministarka morati da sluša kritike. Ne bih želeo da ispadnemo kao nasilnici i neko ko se iživljava nad ženama kao što nas predstavljaju u javnosti. Ministarstvo ne radi na pravi način jer nije uspostavilo prioritete – rekao je Kostić.

Na kritike Kostića Đukić Dejanović kaže da njen kabinet nije izolovano ostrvo u okeanu i da i drugi ministri “rade pronatalitetno”.

Za njen kabinet predviđeno je 600 miliona dinara u 2018, ali to, kaže, nije sav novac za populacionu politiku jer, dodaje svi ministri rade na merama za poboljšanje nataliteta.

Ministarka je navela i neke sasvim objektivne činjenice i probleme: “Žena treba da ima dvoje dece da bismo se obnovili u brojnom stanju koje je sada, a u Srbiji 11 odsto žena ima jedno dete, 44 odsto dvoje, 45 troje, a 10 odsto ima problem sa sterilitetom”.

Šef poslaničke grupe Dosta je bilo Saša Radulović smatra da vlada vodi potpuno pogrešnu ekonomsku politiku, te je u skupštinskoj raspravi rekao da njegova partija predlaže potpuno novi pravac.

Vlada je uspela da smanji deficit, što je pohvalno, kaže, ali loš je način na koji je to urađeno, jer “se poseglo u džepove građana”.

– Nekada je to neophodno, ali pre toga bi država trebalo da pogleda gde moze da uštedi. Posledica ovakvog smanjenja je stopa privrednog rasta i kvalitet usluga. Ni u jednoj oblasti nije uveden red. Na primer u zdravstvu imamo situaciju da lekari i medicinsko osoblje beži iz zemlje – naveo je.

Naveo je i podatke MMF-a po kojima je privredni rast Srbije 1,66 odsto, a Rumunije 12 odsto, Makedonije 10 odsto, Albanije osam odsto, Crne Gore 7,7 odsto…

– Srbija jako mnogo kaska za zemljama u regionu – rekao je šef poslanika Dosta je bilo, te dodao da država gubi zbog lošeg upravljanja preduzećima, gde je naveo primer Er Srbije koja, kaže, pravi gubitke od preko 50 miliona evra.

Kaže i da se nastavlja “Dinkićev izum” da se daje 10.000 evra po radnom mestu i da Srbija postaje zemlja jeftina radne snage i “motača kablova”.

U budžetu, kaže, postoji stavka da se 45 milijardi dinara izdvaja za subvencije privredi, 18 milijardi je planirano za različite kazne ili penale, a oko 30 milijardi za aktiviranje garancija za kredite koje su uzela javna preduzeća poput Er Srbije ili Srbijagasa.

– Mi bismo taj novac usmerili u drugom pravcu. Predlažemo potpuno drugačiji pravac i ekonomske i socijalne politike i zdravstvenog sistema, odnosno ukupnog ponašanja države – rekao je Radulović.

Dosta je bilo predlaže da se ukinu zakoni o smanjenju penzija i o platama u javnom sektoru, odnosno da povećanje plata bude deset odsto umesto osam odsto koliko predlaže vlast, te da se penzionerima vrati “otetih” 20 milijardi dinara.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI