Još jedan sastav Evropske komisije (EK) krajem maja odlazi u prošlost, a dijalog između Beograda i Prištine i dalje “tapka” u mestu, zbog čega su mnogi počeli da traže krivce odgovorne za neuspeh. Koplja bi, čini se, mogla da se polome na još uvek aktuelnoj šefici EU diplomatije Federiki Mogerini, za koju pojedinci kažu, neki doduše otvoreno a neki malo uvijenije, da je među onima koji su doprineli da dijalog završi u ćorsokak. Čini se da tako misle Nemačka i Francuska, ako se ima u vidu, kako su prenosili mediji, da ona nije bila pozvana na samit u Berlinu koji je održan 29. aprila na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, i da je na tom mesu bila samo kao zamena predsednika EK Žana Kloda Junkera koji je bio sprečen da prisustvuje. Šta je to što kritičari Mogerinijevoj stavljaju na teret kada je reč o dijalogu, koji se ne dešava više od pola godine, tačnije od 8. novembra 2018., kada je održan poslednji zajednički sastanak sa srpskim i kosovskim predsednicima Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem u Briselu?

Razgraničenje ili razmena teritorija – odgovor je kratak, ali kompikovan. Reč je o modelu za rešavanje kosovskoj pitanja koji je u jednom trenutku, činilo se, figurirao kao predlog koji je imao izgleda da dobije saglasnost obe strane. Upravo to što je Mogerinijeva, isprva prećutno, a potom i jasnije podržala ideju razgraničenja (samo ukoliko bi ono bilo u skladu s međunarodnim i evropskim pravom) jedna je od osnovnih stvari koja joj se stavlja na teret.

Zbog toga što se njenom mandatu bliži kraj, mediji, i domaći i strani, pisali su još pre pola godine o tome da postoji spremnost i njena težnja da postigne sporzum, čak možda i kakav-takav, pre svega da bi na svoju listu upisala uspeh u rešavanju kosovskog pitanja. Pisalo se da joj se žuri i da bi joj uspeh, koji bi se ogledao u potpisanom sporzumu između Beograda i Prištine, ustavri istalijanskoj političarki dao vetar u leđa u daljem razvoju karijere.

Završila je, međutim, na ledu, jer je davanjem “zelenog svetla” za takvu mogućnost praktično optužena da dijalog odvukla na drugu stranu, ili ga je “izbacila iz koloseka”, kako to tumače u krugovima oko kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, inače oštrog protivnika promene granica. Ako ništa, prećutno ali očigledno negodovanje dobila je i iz Berline i Pariza, koji su nakon samita u Berlinu krajem prošlog meseca odlučili da stvar uzmu u svoje ruke, a briselski tim diplomata predvođen Mogerinijevom poslali na klupu.

Bodo Veber, viši saradnik Saveta za demokratizaciju politike, koji zastoj u dijalogu vidi kao spor koji je nastao zbog “veoma politički neodgovornog načina” na koji su šefica diplomatije EU Federika Mogerini i njen tim “odvukli” dijalog u spor o razmeni teritorija i taksi.

Govoreći o sastanku u Berlinu koji je održan 29. aprila, on je kazao da je njegova ideja da se odbace sve ideje etničko-teritorijalnog rešenja”, zatim da Berlin i Pariz pokušaju da se slože oko zajedničke politike, “i da ključne države članice na taj način preuzmu kontrolu od Mogerinijevog tima koji je na način bez presedana preuzeo proces”, naveo je on za EWB.

I profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber osvrnuo se pre nekoliko dana na Mogerinijevu, rekavši da je ona, kada je reč o dijalogu, “izgubila kredibilitet, njen mandat traje još samo nekoliko meseci, i treba smisliti okvir za pregovore”.

– Dosadašnji okvir nije doneo rezultate, nego je doveo do ideje razgraničenja. Svrha je, mislim, bila da se zamrzne taj proces dok se čeka nova komisija, novi okvir, i onda će biti moguće. Za sada su stavovi jako udaljeni i ne postoji spremnost ni sa jedne ni sa druge strane da se vodi ozbiljan razgovor i da se približe stavovi, da se omekša situacija – naveo je on.

Kritike na račun Mogerinijeve stigle su i od šefa delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Eduarda Kukana, koji je kritikovao je EU zbog nedostatka liderstva u vođenju dijaloga Beograda i Prištine, uz ocenu da će dogovor dve strane biti posao za naslednika Federike Mogerini.

– Izvinjavam se gospođi Mogerini, ali EU je jasno pokazala nedostatak vođstva u dijalogu. Ovakvi pregovori mogu da uspeju samo ako pokažete snažno liderstvo. EU mora da bude čvršća i odlučnija u dijalogu, da bolje predviđa događaje i reaguje na njih – naveo je Kukan.

Da je Mogerini delimično kriva smatra i Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, koji kaže da je Mogerinijeva ceo dijalog vodila tako da nije obraćala pažnju šta je implementirano a šta ne, “verovatno očekujući od Beograda i Prištine da će, ako im je stalo do EU, oni to raditi”.

– A šta ako im nije stalo? – upitao je Janjić.

Kako navodi, ona je 2018. godine javno rekla da se pregovarači dogovore o svemu i pojave sa zajedničkim predlogom.

– Tog časa je stvar izmakla kontroli. Iako nema papira o tome, razgovora ima i itekako ih je bilo. Možda joj je bila namera da Tačija i Vučića dovede do toga da se smatraju odgovornim – priča Janjić, koji ističe da zbog toga deo odgovornosti jeste na njoj.

Kako zaključuje, “Mogerinijeva nije ubila dijalog, ali dete je bolesno”.

(Lana Gedošević)

Reply
Share this

Blic online