Hrvatska nema nikakvi pravni osnov da traži ratnu odštetu od Srbije, potvrdilo je za “Blic” više uglednih stručnjaka za međunarodno pravo. Jedino što vlasti u Zagrebu mogu da urade je da naš napredak ka EU direktno uslovljavaju isplatom novca, ali i to bi moglo da bude kratkoročno.

U hrvatskom Saboru pre nekoliko dana usvojen je Zakon o pravima hrvatskih branitelja iz domovinskog rata, koji se Srbije ne bi možda toliko ni ticao da u njemu nije označena kao država agresor. Kako je najavljeno, baš zahvaljujući toj formulaciji zvanični Zagreb zatražiće isplatu od čak 40 milijardi evra ratne odštete, što su najavili poslanici tri najveće hrvatske stranke – HDZ, SDP i Most.

I to nije jedini argument na koji će se Hrvatska pozvati. Kako su pisali i tamošnji mediji, reparacija se pominje u Sporazumu o normalizaciji odnosa Hrvatske i tadašnje Jugoslavije, koji je potpisan 1996. godine. U članu sedam tog dokumenta navodi se da će u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, dve države sklopiti novi sporazum o nadoknadi za svu uništenu, oštećenu ili nestalu imovinu, kao i da će u roku od 30 dana biti sastavljena komisija koja će se time baviti.

Hrvatska Državna revizija napravila je i popis i procenu ratne štete za period od 1990. do 1999. godine i, kako su izveštavali hrvatski mediji, ona iznosi 65 milijardi maraka, odnosno 32 milijarde evra.

Dačić: Možda samo mogu da nas blokiraju u EU, ali i to je pitanje

Da li Hrvatska ima šanse da preko međunarodnih sudova naplati ratnu odštetu od Srbije? Ako ne pravno, na koji način može?

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, navodi za “Blic” da sporazum o nadoknadi za uništenu imovinu nikada nije sklopljen, pa da im tako on ni ne može poslužiti kao osnov za reparaciju.

– Takođe, Hrvatska nije ispunila brojne odredbe iz Sporazuma o normalizaciji odnosa, a u kome se i pominje sklapanje novog sporazuma o nadoknadi štete. Zagreb se obavezao na slobodan i siguran povratak izbeglica, vraćanje u posed njihove imovine, kao i isplatu pravične nadoknade za nju. Ništa od toga Hrvatska nije uradila – kaže Dačić.

On dodaje da Zagreb možda može politički da nas uslovljava na putu ka EU, ali i da je to pod znakom pitanja.

– Znate, oni sada imaju ozbiljne probleme – zaključuje srpski šef diplomatije.

Milisavljević: Agresiju ne poznaju međunarodni sudovi

Da pravno Hrvatska nema nikakvih izgleda, smatra i profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Bojan Milisavljević. On za “Blic” kaže da im za naplatu ratne odštete neće ništa značiti to što su Srbiju u Zakonu o braniteljima označili kao agresora.

– Hrvatska je dugo razmišljala kakav postupak će da pokrene protiv Srbije. Za agresiju nisu mogli da nas tuže, jer ne postoji konvencija koja je to definisala. O tome je po svom nahođenju odlučivao Savet bezbednosti. To krivično delo postoji pred Međunarodnim krivičnim sudom, ali izmene statuta nisu stupile na snagu i kad stupe važiće samo za one koji tu izmenu prihvate, što naravno Srbija neće učiniti – objašnjava Milisavljević.

On dalje navodi da se Zagreb ne može pozvati ni na Sporazum o normalizaciji odnosa, jer nije potpisan novi dokument kojim bi se regulisala pitanja nadoknade za oštećenu imovinu.

– Hrvatska nema način da dobije odštetu od Srbije. To je više priča za unutrašnju političku upotrebu – smatra Milisavljević.

“Blic” je kontaktirao još nekoliko stručnjaka za međunarodno pravo i njihov stav je da sudski Hrvatska ne može da dobije Srbiju, između ostalog i zbog toga što nijedan sud nije utvrdio našu krivicu za rat. Takođe, Hrvatska nije ispunila niz preporuka koje je dao UNHCR, a koje su vezane za povratak izbeglica i povraćaj njihove imovine.

Na ruku joj ne ide ni to što je tužila Srbiju za genocid pre Međunarodnim sudom pravde i ta tužba je odbačena.

Blokada ne putu ka EU nije nemoguća, ali…

Nije, međutim, isključeno, čak je verovatno, da nas Hrvatska blokira u evrointegracijama, pogotovo što je to već radila. Kako je “Blic” pisao, prošle godine u julu, kada je na dnevnom redu bilo otvaranje poglavlja, zvanični Zagreb je zahtevao da se u pregovore sa EU uvrsti pitanje reparacije.

Ipak, od toga se nakon nekoliko meseci odustalo jer su evropski zvaničnici odbijali da se to bilateralno pitanje Beograda i Zagreba uopšte razmatra na putu Srbije ka EU.

Pročitajte još

– Zvaničnici u Briselu bili su besni kada su čuli novi uslov Zagreba. Pitanja reparacije nema nigde u evropskom pravu i ono se eventualno može pojaviti u sporazumu dve zemlje o prekidu rata. Hrvati su tražili da se obeštete žrtve rata i reši pitanje nestalih. Nije se navodila konkretna suma – rekao je tada dobro obavešteni izvor “Blica”.

Tada je veliku ulogu u deblokadi Srbije imala nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je na jednoj radnoj večeri pred svima ukorila tadašnjeg ministra spoljnih poslova Hrvatske Mira Kovača. Ubrzo nakon toga vlasti u Zagrebu glasale su za otvaranje novih poglavlja Srbiji.

(Nataša Latković)

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI