Srbija sama treba da reši hoće li dati diplomatski imunitet pripadnicima Ruskog humanitarnog centra u Nišu. To će na kraju biti isključivo odluka Srbije – kaže u intervjuu za “Blic” generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

On ističe da je lično u većoj meri usredsređen na ono što NATO i Srbija još mogu da urade zajedno, uz puno poštovanje srpske politike vojne neutralnosti.

– Krajem septembra održali smo vežbu za pomoć u vanrednim situacijama u BiH. Srpsko osoblje je učestvovalo u njoj i dalo izvanredan doprinos. Srbija se ponudila da organizuje vežbe za pomoć u vanrednim situacijama u zemlji, i drago nam je što ćemo sarađivati sa srpskom vladom u osmišljavanju i sprovođenju vežbe, koja će poboljšati sposobnost osoblja širom regiona da reaguje u vanrednim situacijama kao što su poplave i šumski požari.

Kako komentarišete trenutne odnose između Srbije i NATO-a?

– Mislim da su sadašnji odnosi vrlo dobri. Obe strane imaju pragmatičan pristup odnosu. Dosta praktično sarađujemo. Na primer, pomažemo srpskim snagama da procene nivo spremnosti i interoperabilnosti za učešće u mirovnim misijama UN i EU. Takođe sarađujemo u oblasti vojne reforme, posredstvom Grupe Srbija/NATO za reformu odbrane koja pomaže u modernizaciji oružanih snaga Srbije. Zatim, završili smo nekoliko projekata za bezbedno odlaganje više od 2.000 tona opasnog viška municije posredstvom povereničkih fondova koje vodi NATO. A sada se naša saradnja širi sa naučnog istraživanja na spremnost za reagovanje u slučaju katastrofe, pa sve do učešća u vojnim vežbama.

NATO je svestan značajne uloge Srbije za stabilnost u regionu. Naš dijalog i praktična saradnja u oblastima koje sam pomenuo koriste Srbiji. Na primer, zajedničke vežbe doprinose većoj bezbednosti srpskih vojnika angažovanih u međunarodnim mirovnim operacijama; vežbe civila za reagovanje u vanrednim situacijama, poput one koja će uskoro biti održana u Srbiji, od neprocenljive su važnosti kada država mora da se uhvati u koštac s prirodnim katastrofama. Sve su tu dobre prilike da Srbija pokaže svetu da znatno doprinosi regionalnoj i međunarodnoj bezbednosti. U tom smislu, zahvalan sam što će Srbija sada dati doprinos kroz obučavanje iračkih vojnih medicinskih stručnjaka u Srbiji, u okviru NATO programa obuke za Irak.

Predsednik Aleksandar Vučić insistira na tome da će Srbija ostati vojno neutralna.

– Na Srbiji je da odluči o tome kakvu će spoljnu i odbrambenu politiku voditi. Apsolutno poštujemo neutralnost Srbije. A neutralnost ne isključuje saradnju. NATO je razvio duboku saradnju s određenim brojem neutralnih država, uključujući i Švedsku, Finsku i Austriju. Imamo zajedničke vežbe, delimo informacije i imamo višegodišnji politički dijalog o zajedničkim problemima. Osim toga, mnoge države partneri NATO daju dragoceni doprinos u ljudstvu u misijama NATO, uključujući i Avganistan i (misiju za obuku, savetovanje i podršku avganistanskih oružanih snaga) “Resolute Support”.

Veoma cenimo naše partnerstvo sa Srbijom i spremni smo da ga unapređujemo kroz blisku saradnju sa srpskim vlastima. Biće mi veoma drago da pozdravim predsednika Vučića sutra u sedištu NATO. Moja zamenica Rouz Gotmeler prisustvovala je inauguraciji predsednika Vučića i nedavno je govorila na Beogradskom bezbednosnom forumu zajedno sa premijerkom Anom Brnabić.

Osim toga, moramo da razmotrimo aspiracije Srbije kada je u pitanju EU. Proces evropskih integracija zasnovan je na više principa koji obuhvataju promovisanje i očuvanje demokratskih vrednosti, poštovanje vladavine prava i dobrosusedske odnose. U tom smislu, Srbija se upustila u ambicioznu avanturu; ali putovanje se isplati, zato što će evroatlantska saradnja na kraju pomoći jačanju stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana.

Šta mislite o širenju ruskog uticaja na Balkanu? Da li na to gledate kao na pretnju?

– NATO ostaje potpuno posvećen stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana. Odlučni smo da pomažemo državama i regionu u sprovođenju reformi na dobrobit njihovih građana, bez obzira na to da li žele da se pridruže NATO-u. To će koristiti njihovim državljanima, njihovim zemljama i evroatlantskoj porodici u celini.

Poštujemo suverenitet svake države u odlučivanju o političkim i bezbednosnim aranžmanima; od Rusije očekujemo to isto. To je osnovni princip evropske bezbednosti na koji smo se svi obavezali Završnim aktom iz Helsinkija. NATO u potpunosti poštuje neutralnost Srbije. Neutralnost nije prepreka bliskom partnerstvu. Finska i Švedska su neutralne države, a u isto vreme i bliski partneri NATO. Veoma nam je drago što jačamo partnerstvo sa Srbijom kao neutralnom zemljom.

Dakle, protiv ste spoljnog mešanja?

– Svako spoljno mešanje u demokratske procese neprihvatljivo je. Ljudi u Srbiji i na čitavom Zapadnom Balkanu vrlo dobro znaju koliko bi bilo opasno kada bismo se vratili u vreme kada su etnički sukobi bili iznad dobrosusedskih odnosa, a populistički slogani i retorika podrivali izglede za evropsku integraciju. Samo srpski narod može da odredi svoj put, ali njihova odluka, ma kakva bila, mora biti zasnovana na činjenicama, a ne na prevaziđenim mitovima i dezinformacijama.

Šta nam možete reći o trenutnim odnosima između NATO i Rusije?

– Praktična saradnja NATO i Rusije i dalje je suspendovana zbog agresivnog ruskog delovanja u Ukrajini. U isto vreme, kanali političkog i vojnog dijaloga ostaju otvoreni. I dalje smo otvoreni za periodičan, fokusiran i smisleni politički dijalog s Rusijom na bazi reciprociteta, kao što je dogovoreno na Varšavskom samitu u julu 2016.

Savet NATO-Rusija treba da odigra važnu ulogu kao forum za dijalog i razmenu informacija, kako bi se smanjio nivo nerazumevanja i povećala transparentnost. Od aprila prošle godine održali smo šest sastanaka, poslednji 26. oktobra. I dalje postoji fundamentalno neslaganje između NATO i Rusije po pitaju Ukrajine i načinu rešavanja krize.

Jasno smo stavili Rusiji do znanja da su geografske razmere i obim njihove vežbe „Zapad 2017“ znatno izašle iz okvira koji je Rusija ranije najavila. U isto vreme, složili smo se da je princip recipročnog obaveštavanja o vežbama koristan.

Vlast Severne Koreje da se urazumi

Kako komentarišete teške reči koje su razmenili američki i severnokorejski lideri Donald Tramp i Kim Džong Un?

– Sjedinjene Države imaju neopozivo pravo da brane sebe i svoje saveznike. Na vlastima u Severnoj Koreji je da se urazume. Oni moraju da poštuju sve relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN. Upravo sam se vratio iz posete Japanu i Republici Koreji. Severnoatlantski savez i naši partneri duboko su zabrinuti zbog postupaka Severne Koreje. Žestoko osuđujemo testiranje balističkih projektila i nuklearne probe Pjongjanga.

Beograd i lepa sećanja

U Beogradu ste odrastali. Kada ste poslednji put bili u našem glavnom gradu privatno i da li imate vremena za takve trenutke?

– Srbija je deo moga života. Imam lepa sećanja na detinjstvo u Beogradu, gde sam kao dete živeo tri godine. I dalje se sećam ukusne srpske hrane, kao što su čevapčići, punjene paprike i, naravno, sladoled. Takođe se sećam mnogih dobrih prijatelja koje sam upoznao u to vreme, od kojih su neki bili ratni zarobljenici u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata. Bilo mi je zadovoljstvo što sam imao priliku da se ponovo sretnem sa nekima od njih prošlog puta kada sam bio u Beogradu, pre skoro dve godine.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI