Prag — Predsednik eke Milo Zeman odbio je da se izvini Ukrajini za to to je za aneksiju Krima rekao da je “svren in”, jer je to njegovo, a ne miljenje eke.

Dodao je da je on, iako smatra da je aneksija Krima bila nelegitimna, tom izjavom samo “konstatovao injenino stanje” da “Krim dre Rusi i nijedna ruska vlada ga vratiti nee”.

“Vi znate da sam ja nekoliko puta ankesiju Krima nazvao krenjem prava. Isto kao to znate da sam za sankcije protiv Rusije rekao da su opravdane, ali neefikasne. Meni moe deset puta da bude ao aneksije Krima. Ali ono to je sutina jeste da Krim dre Rusi, a ja ne mogu da zamislim nijednu rusku vladu – ne mora da bude Putin, koja bi se Krima odrekla”, rekao je Zeman u redovnom nedeljnom intervjuu za eku privatnu televiziju Barandov.

Zeman je povodom svoje izjave na zasedanju Parlamentarne skuptine Saveta Evrope u utorak u Strazburu danas rekao da su mu poznati argumenti obe strane o Krimu.

“Znam da se Ukrajina 1992. godine – da li u Budimpeti ili u Bukretu – odrekla nuklearnog oruja u zamenu za garancije svog teritorijalnog integriteta, a garant je bila i Rusija. Rusija je pogazila svoju vlastitu obavezu. Istorijski argument je da je vekovima Krim pripadao Rusiji. Hruov je posle poklonio Krim Ukrajini to je pomalo komino. Rusi koriste kao argument pravno tumaenje da je referendum bio pravno obavezujui i da je Krim neto poput Kosova”, kazao je Zeman. eki predsednik je naglasio da je u Savetu Evrope izneo samo svoj, lini stav, da bi Rusija i Ukrajina trebalo da dou do nekog kompromisa, i da je zato predloio, kada Krim ve faktiki dre Rusi, da isplate Ukrajini kompenzaciju – novanu ili u nafti ili gasu.

“A znate li definiciju kompromisa? Dobar kompromis je kada obe strane odu od pregovarakog stola blede od besa”, kazao je Zeman.

Najavu Ukrajine da e od eke traiti izvinjenje zbog njegove izjave, Zeman je odbio.

“Mogla bi da trai izvinjenje, da nije u pitanju moj lini stav. U ovom sluaju, mogla bi da trai izvinjenje od mene lino, ne od eke ili eke vlade, jer to je bilo moje lino miljenje, a ja bih odbio, zato to se ne izvinjavam za svoje line stavove”, kazao je Zeman. eki predsednik je dodao da bi politiari trebalo i inae da jasno i otro iznose miljenje, i da izau iz magle politike korektnosti, zato to frazama nee rei nita.

Od izjave predsednika Zemana da je ankesija Krima svren in i da bi pokuaj da se to polustrvo vrati Ukrajini, izazvao veliki, evropski rat, te da bi bilo dobro da Rusija isplati odtetu za anektirano polustrovo, distancirali su se i eka vlada i Senat ekog parlamenta.

Uz Ukrajini, iz koje su zvaninici poruili Zemanu da ako eli neke teritorije da prodaje Rusima, neka im proda Prag ili Karlove Vari, Zemanovo oznaavanje aneksije Krima kao svren in izazvalo je veliki skandal i u njegovoj ekoj.

Veina politiara i vlasti i opozicije upozorila je Zemana da takve izjave ne bi smeo sebi da dozvoli ef drave s takvim istorijskim iskustvom komadanja, kakvo ima eka kojoj je ;Hitlerova Nemaka nakon ;sporazuma u Minhenu 1938. godine anektirala Sudete, a sovjetski vojnici na elu snaga Varavskog pakta 1968. godine upali u ehoslovaku i de fakto je okupirali na vie od dve decenije.

Neki eki zvaninici zapretili su predsedniku da e, ako ovako nastavi sa kontroverznim izjavama, pokrenuti ustavni mehanizam da parlament Zemana nesposobnim da obavlja tu funkciju i da e negove nadlenosti biti poverene premijeru.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI