Nemaka je svesna pritajenog straha koji izaziva. Zato će pokuati da sve to bude htela i mogla, ostvari kroz EU. Zato i insistira da bude dominantna u EU.

Nemaki veliki interes je stoga da jaa EU koja je sada u haosu i krizi, navodi Sputnjik. Ono to su prilino glasno u poslednje vreme tvrdili na Istoku, sada je nedvosmisleno izgovorio i ef nemake diplomatije Zigmar Gabrijel: “Globalna dominacija SAD polako postaje istorija”.

A to, kako je objasnio, ubrzava promenu svetskog poretka sa neposrednim posledicama po Nemake i evropske interese, jer odnosi sa SAD vie nikada neće biti isti. Zato, napominje on, Nemaka ne moe samo da reaguje na ameriku politiku, već mora da formira svoj stav, a Evropa mora jasnije da definie svoje interese kako bi postala vaan globalni igra.

Dobar poznavalac nemakih prilika i nekadanji dopisnik “Politike” iz Berlina Miroslav Stojanović napominje da to nije prvi put da Nemci pokazuju svoje politike ambicije, jer ih ne zadovoljava da samo budu ekonomski din. On za Sputnjik, dodue, napominje da to ine uzdrano, da ne ele mnogo da istravaju. Jer senka nacistike prolosti nad njima stoji i sad.

On je podsetio na upozorenje velikog nemakog pisca Tomasa Mana i njegovu zapitanost: „Hoće li Evropa biti Nemaka, ili će Nemaka biti evropska?“. A Nemaka bi, kako dodaje Stojanović, po svaku cenu da ostavi utisak da je ona evropska, a ne obrnuto.

“Zato forsiraju EU kako bi kroz nju na neki nain igrali malo ozbiljniju politiku ulogu, sa većom specifinom teinom na svetskoj sceni”, napominje ovaj poznavalac zbivanja u Nemakoj.

On smatra da Gabrijelove ocene treba staviti u kontekst izjave Angele Merkel da je dolo vreme kada se na Ameriku vie ne moe oslanjati kao na pouzdanog partnera i saveznika koji je ranije bio garant slobode i bezbednosti Zapada i Nemake, kao na primer u vreme Hladnoga rata. Stojanović podseća da je Merkelova to izjavila posle prvih nesporazuma sa amerikim predsednikom Donaldom Trampom u vezi sa NATO-om, ali i kada je najavio da će staviti akcenat pre svega na svoju zemlju i upozorio da neće tititi saveznike koji ne brinu o sopstvenoj zatiti.

Stojanović, meutim, naglaava da sve to treba smestiti i u kontekst novih ideja o stvaranju evropskih oruanih snaga koje, takoe, polaze od konstatacije da Evropa u sopstvenoj odbrani ne moe uvek da rauna na pomoć Amerike. A te snage, zbog toga to su zamiljene izvan i mimo NATO-a, razlog su, kae on, za veliki spor sa Amerikom. Jer, kako napominje, NATO je jo jedina ozbiljnija institucija na evropskom tlu gde su Amerikanci gazde.

“SAD će tvrdo insistirati na tome da evropske oruane snage ne budu formirane i da, ako ipak budu jaali njihov odbrambeni mehanizam i njihov budet, to bude u okviru NATO-a”, istie sagovornik Sputnjika.

On podseća da Nemaka i sada komanduje sa nekoliko brigada, jednom u Rumuniji i dve holandske.

“Ta ideja o irenju evropskih oruanih snaga se umotava u jednu oblandu da to treba koordinirati poto postoje razliiti vojni sistemi u zemljama EU, da je to preskupo i da treba unificirati”, kae Stojanović, koji u tome vidi ideju Nemake da njena vojna industrija, koja je inae moćna, dobije jo vie posla. To su, dodaje on, teme o kojima se u ovom asu dosta raspravlja.

Na pitanje ta je Gabrijel, pre svega, mislio kada je rekao da Evropa mora jasnije da definie svoje interese kako bi postala vaan globalni igra, on kae da ef nemake diplomatije rauna da Evropa mora da pokae svoju autohtonu politiku.

Stojanović, meutim, napominje da je upravo to najspornija stvar. On objanjava da je Evropa, sa monetarnom unijom i evrom kao edom, napravila zajednicu koja je prevashodno ekonomske prirode. Ali politiku uniju nikada, kae, nije mogla da ostvari zato to kad god se pomene neka ozbiljnija tema postoje razliiti nacionalni interesi meu lanicama EU.

To je ilustrovao dobro poznatom izjavom uvenog amerikog politiara i diplomate, Nemca po roenju, Henrija Kisindera da EU nema telefonski broj na koji bi neko mogao da je pozove. A to znai samo da ona kao politika scena nema svoj identitet sa nekom većom specifinom teinom.

„EU jo nema politiku snagu meu velikim silama kakve su one u usponu, poput Kine, Rusije, ali i SAD, iako su imperija na zalasku. Jedan od urednika nemakog lista ’Cajt‘ je rekao da ovo moda nije kraj Merkelove, ali je poetak njenog kraja. Svakako jeste kraj stogodinje dominacije Amerike i petstogodinje dominacije Zapada“, konstatuje Stojanović.

Na pitanje da li će promene koje Gabrijel najavljuje i injenica da je Nemaka izuzetno snana biti i razlog za strahovanja Evropljana s obzirom na breme prolosti koje nosi i koje je jo u sveem sećanju, nekadanji dopisnik iz te drave kae da Nemci sigurno neće nastupiti individualno.

“Pokuaće da sve to budu hteli i mogli ostvare kroz EU. Zato je njihova veliki interes da jaaju EU koja je sada u haosu i krizi. Sami, verovatno, neće previe nastupati upravo zbog toga to postoje velike osetljivosti njihovih komija od premoćnog suseda u srcu Evrope”, miljenja je Stojanović.

On kae da je i Nemaka svesna tog pritajenog straha, da svaki od njenih politiara ima osećaj za to.

“Zato je njihova ideja uvek i bila da to god mogu od svojih interesa ostvaruju kroz EU. I zato Nemaka insistira da bude dominantna u EU”, zakljuio je sagovornik Sputnjika.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI