Beograd — Srbija nema centar za opasan otpad, te industriji “fakturie” u proseku 1,5 do tri evra po kilogramu na ime trokova zbrinjavanja takvog otpada u zemljama EU.

“To je ogroman namet za industriju”, kae direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Sinia Mitrovi.

On, naravno, ne prenebregava ni opasnost po zdravlje ljudi, koje je nedavno uznemirila informacija da je na teritoriji Obrenovca otkriven zakopan opasan otpad, nepoznatog porekla.

U Srbiji vie od 200 registrovanih postrojenja godišnje generie, prema procenama, 80.000 tona opasnog otpada, to je, kae Mitrovi za Tanjug, problem “koji stanuje u naem dvoritu”.

Treba imati u vidu da e nakon 2020, dakle za samo dve godine, biti onemoguen “izvoz” opasnog otpada u EU, odnosno u zemlje koje ve imaju odgovarajue centre za “fiziko-hemijski tretman” tog otpada.

Mitrovi, meutim, istie da procene PKS govore da Srbija, pored ovog otpada koji se sada generie u proizvodnji, ima i vie od 300.000 tona “istorijskog” otpada, koji je nastao u socijalistikom i postsocijalistikom periodu u velikim kompanijama, koje su otile u steaj.

“Mi to moramo da izmestimo iz tih fabrika, zbog zdravlja i bezbednosti ljudi koji ive u okruenju, da pripremimo resurse i da ponemo da recikliramo po modelu “proizvod-otpad-proizvod”, rekao je Mitrovi.

Iako je, napominje on, jo 2001. pokrenuto pitanje osnivanja centra, odnosno postrojenja za fiziko- hemijski tretman opasnog otpada, Srbija ga jo nema, za razliku od zemalja u okruenju.

Tako, na primer, Maarska ima vie od 46 pogona u javno privatnom partnerstvu, se bave tretmanom opasnog otpada, Rumunija takoe ima takve pogone, Slovenija ima javno- privatni centar za gazdovanje opasnim otpadom…

“Mi ne moemo da idemo dalje, kad je re o poglavlju 27, a da nemamo takva reenja. Znai, odgovornost je drave da to uradi kao javno- privatno partnerstvo, jer, ako to ne budemo imali, onda emo imati “kosture iz ormana” tipa Obrenovac 1, Obrenovac 2″, smatra Mitrovi.

On, naime, strahuje da otpad koji je nedavno otkriven u Obrenovcu nije i jedini u naoj zemlji, te da drava mora to pre da se pozabavi ovim problemom i stavi ga pod kontrolu.

PKS je, kao biznis asocijacija, ukazuje Mitrovi, vrlo zainteresovana da se “sluaj Obrenovac”, koji je nazvao “eko teroristikim” aktom, do kraja “raspakuje”, da se vidi ko je to radio, zato, sa kojim motivima, kako je to dolo, ko je predao otpad, jer, istie – to moe biti samo ansa za veliko pospremanje sistema i za redizajn reenja.

“Moramo da se pitamo kome dajemo dozvolu, zato mu je dajemo, ta on poseduje, na kojoj lokaciji, sa kojom opremom i kojim reenjem… Srbija u ovom trenutku poseduje, po statistici Agencije za zatitu ivotne sredine, vie od 3.500 divljih lokacija, divljih smetlita i vie od 150 velikih gradskih smetlita. Kao graani, moramo da se zabrinemo – ta se deava sa naim graevinskim otpadom, lepkovima, farbama, pokrivkama”… zapitao se Mitrovi.

Nije normalno zatrpavanje opasnog otpada u jednom seoskom naselju, kae Mitrovi, ali dodaje da istovremeno, nije normalno i da graani to posmatraju.

“Ako bismo mi hteli kao drava u ovom trenutku da uradimo postrojenje na teritoriji neke od optina, onda bi graani kao ive mete leali po asfaltu, pravili proteste, zato to se neko odluio da podigne nekakvo postrojenje, a ovamo zakopavanje opasnog otpada gledaju “pod nekom udnom dioptrijom”, kae Mitrovi.

On posebno ukazuje da se prilikom dovoenja stranih investitora, koji donose nove tehnologije, to je, inae, dobro, treba uveriti i u njihove procedure za zbrinjavanje eventualnog opasnog otpada, odnosno da se ne desi da se takav otpad “gura iza zgrade”.

“Imali smo pre nekoliko dana da su se na eleznici prevrnule cisterne sa opasnom kiselinom. Moramo da imamo i interventne jedinice i interventne centre, koji mogu da prihvate taj otpad, da ga tretiraju, kako ne bi bilo opasan po ljude i ivotnu okolinu”, istie Mitrovi.

Srbija je, podsea Mitrovi, poodmakla u procesu evrointegracija. Tvrdi da je 98 odsto naih propisa usaglaeno sa regulativom EU, ali, istie, proces implementacije tee dosta sporo.

“Proizveli smo kompletnu regulativu koja jasno kae – ako se generie otpad, on se predaje ovlaenom operateru. On je duan da ga primi, izda dokument o kretanju, da o tome izvesti Agenciju za zatitu ivotne sredine i da obavesti kompaniju ta je uradio sa tim otpadom”, kae Mitrovi ali dodaje da taj postupak u praksi nije transparentan.

Istie da PKS zagovara model visokih bankarskih i osiguravajuih garancija kada je u pitanju operater koji se bavi opasnim otpadom, jer, u tom sluaju, on preuzima odgovornost, pa, ako ode u steaj ili likvidira svoju kompaniju, drava moe te garancije da iskoristi i rei problem otpada.

“To je ozbiljan posao, koji trai obuene ljude, infrastrukturu, kapacitete, reenja…I, ponavljam, to je neto to nas sada “košta” 1,5 do tri evra po kilogramu zbrinjavanja opasnog otpada u zemljama EU”, naglaava Mitrovi.

Mitrovi ukazuje da opasan otpad nije “bauk, niti strailo”, ve je reiv problem, isto kao i druge vrste otpada koje ne percipiramo na isti nain, iako to jesu, poput akumulatora, friidera, guma…

“Danas jedan vatromet ima vie dioksina i opasnih gasova, nego to emituje jedno postrojenje”, navodi.

“Republika Srbija je odgovorna, i ja sam optimista da emo 2018. dobiti reenje za Centar za fiziko- hemijski tretman opasnog otpada”, zakljuio je Mitrovi.

Reply
Share this