Beograd —

1492 – panski moreplovac Kristofer Kolumbo napravio je beleku o upotrebi duvana meu amerikim Indijancima, to je prvi pisani dokument o toj biljci koja je kasnije osvojila svet.

1577 – Engleski gusar i admiral Frensis Drejk krenuo je na put oko sveta i nakon trogodinjeg uspenog putovanja postao prvi Englez koji je oplovio Zemlju. Tokom putovanja obiao je obale Afrike i Amerike, napadajui i pljakajui panske brodove.

1630 – Umro je nemaki astronom, matematiar i fiziar Johan Kepler koji je sa tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentrinom sistemu.

1787 – Umro je nemaki kompozitor Kristof Vilibald Gluk. Autor oko 100 opera od kojih je sauvano 40, meu kojima su najpoznatije “Orfej i Euridika” i “Alesta”, zasluan je za reformu opere. Gluk je u svojim delima muziku podredio tekstu i prilagodio je dramskoj radnji.

1889 – Pobornici republike kojima su se, nakon ukidanja ropstva pridruili veleposednici, svrgnuli su drugog i poslednjeg brazilskog cara Pedra II i proglasili Brazil republikom s predsednikom Manuelom Deodorom.

1899 – Tokom burskog rata, na podruju Johanesburga burski vojnik Piter Bota zarobio je ratnog dopisnika londonskog “Morning posta” Vinstona erila, kasnije uvenog britanskog premijera. Bota je potom postao vrhovni komandant burskih snaga i premijer, nakon rata osnovane Junoafrike unije.

1916 – Umro je poljski pisac Henrik Sjenkjevi, dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost 1905, koji je svetsku slavu stekao istorijskim romanima (“Quo vadis”, “Ognjem i maem”, “Kroz pustinju i praumu”).

1920 – U enevi je odrana prva skuptina Lige naroda.

1923 – Galopirajua inflacija u Nemakoj je dostigla vrhunac – osam milijardi maraka za jedan ameriki dolar.

1954 – Umro je ameriki filmski i pozorini glumac Lajonel Barimor koji se kao dete proslavio u ulozi Olivera Tvista, a pred kraj ivota, kao teak invalid vezan za kolica, odigrao je vie zapaenih uloga (“Grand hotel”, “Ostrvo Largo”, “Dama s kamelijama”, “Raspuin i carica”).

1971 – Delegacija Narodne Republike Kine uestvovala je prvi put na zasedanju Generalne skuptine UN.

1976 – Umro je an Gaben, popularan i darovit francuski filmski i pozorini glumac. Snimio je oko 90 filmova, najee sa reiserima veteranima francuske kinematografije (“Obala u magli”, “Velika iluzija”, “Dan se raa”).

1976 – Umro je srpski glumac Milivoje ivanovi, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorita. Karijeru je poeo u putujuem pozoritu Udruenja glumaca. Zalaganjem Branislava Nuia postao je stalni lan Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu. Potom je igrao u Skoplju, od 1932. u Narodnom pozoritu u Beogradu, a od 1947. u Jugoslovenskom dramskom.

1976 – Sirijska armija je preuzela punu kontrolu nad Bejrutom, u pokuaju da okona 18-meseni graanski rat u Libanu.

1978 – U ri Lanki se sruio islandski putniki avion DC-8, koji je iz Meke prevozio indoneanske muslimanske hodoasnike. Poginulo je svih 175 putnika i osam lanova posade.

1983 – Lider kiparskih Turaka Rauf Denkta proglasio je Republiku Severni Kipar.

1988 – Nacionalno vee Palestinske oslobodilake organizacije na zasedanju u Aliru proglasilo je nezavisnost Palestine na Zapadnoj obali i u Gazi sa glavnim gradom Jerusalimom.

1990 – NATO i Varavski pakt dogovorili su se u naelu o drastinom smanjenju konvencionalnog naoruanja. To je bio prvi dogovor o konvencionalnom naoruanju dva vojna saveza posle Drugog svetskog rata.

1994 – Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao je, prilikom obraanja lanovima izraelskog parlamenta, da je njegova zemlja propustila da u prolosti prizna sopstvenu ulogu u nacistikom holokaustu.

1999 – Policija je rasturila antiamerike demonstracije u Turskoj i Grkoj organizovane povodom posete predsednika SAD Bila Klintona tim zemljama.

2000 – Od 28. septembra kada su na podruju Zapadne obale i Gaze poeli okraji izmeu Palestinaca i Izraelaca poginule su 223 osobe, uglavnom civili.

2003 – U bombakim napadima na dve sinagoge u centru Istanbula poginulo je najmanje 25 ljudi, a vie od 300 osoba je povreeno. Turske vlasti su saoptile da su napad izvrili turski dravljani.

2004 – Pred Tribunalom u Hagu poelo je prvo suenje kosovskim Albancima za ratne zloine poinjene tokom sukoba na Kosovu. Fatmir Ljimaj, Haradin Baljaj i Isak Musliju optueni su za nezakonito pritvaranje, muenje i ubistva albanskih i srpskih zarobljenika u logoru Lapunik kod Glogovca u leto 1998. godine. U novembru 2005. Ljimaj i Musliju osloboeni su krivice, a Haradin Baljaj je proglaen krivim i osuen na 13 godina zatvora.

2004 – Hrvatski premijer Ivo Sanader doputovao je u zvaninu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi hrvatski premijer koji je doao u Beograd nakon raspada bive SFRJ i osamostaljenja Hrvatske.

2009 – Umro je patrijarh srpski Pavle. Sahranjen je u manastiru Rakovica uz prisustvo najviih dravnih funkcionera, crkvenih velikodostojnika i vie stotina hiljada graana. Za novog poglavara SPC izabran je 22. januara 2010. vladika niki Irinej.

2010 – Na Kosovu su odrani lokalni izbori, prvi posle proglaenja nezavisnosti koje su u potpunosti sprovele kosovske vlasti.

2013 – Umro je bivi predsednik Kipra Glafkos Kliridis koji je svoju politiku karijeru proveo pokuavajui da ujedini etniki podeljen Kipar. Za njegova mandata Kipar je uao u Evropsku uniju.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI