Lideri nemakih demohriana i socijaldemokrata su nakon maratonskih pregovora postigli preliminarni dogovor o formiranju vlade Nemake.

Njime se, pored ostalog, predvia jaanje EU pre svega kroz saradnju sa Francuskom na jaanju evra, dok se proirenje EU ne pominje eksplicitno.

Doje vele je iz dokumenta oko kojeg su se usaglasili i izdvojio kljune tacke dogovora, meu kojima su: reforma zdravstvenog osiguranja, sistem penzija, poreske stope, pitanje izbeglica, zapoljavanje dodatnih pripadnika policije.

Reforma zdravstvenog osiguranja predvia da e poslodavci ponovo placati polovinu osiguranja za zaposlene. Kada je re o penzijama, one e zakonski biti zagarantovane tako da iznose najmanje 48 odsto prosecne plate, to je dananji nivo .

Nee biti poveanja poreskih stopa to je ranije traio SPD. Graani e za 0,3 odsto bruto-plate manje placati osiguranje za slucaj nezaposlenosti. Solidarni doprinos za istok Nemake bie smanjen za deset milijardi evra ukupno i to postepeno, do 2021. godine, navodi DW.

Kada je re o izbeglicama iz gradanskih ratova koje u uivaju zatitu u Nemackoj, oni e moi da ponovo dovedu svoje porodice, ali tako da u zemlju po tom osnovu dolazi najvie 1.000 ljudi meseno. Ukupan broj izbeglica ne sme prei 180.000 do 220.000 godinje.

Takoe je planirana izgradnja 1,5 miliona stanova javnim novcem, kao i zapoljavanje dodatnih 15.000 policajaca, polovina od tog broja u nadlenosti pokrajina. Pored toga, planirano je zapoljavanje dodatnih 8.000 negovatelja starih lica.

Takoe, deiji dodatak se podie za 25 evra tokom mandata Vlade.

Dogovoreno je i jaanje EU pre svega kroz saradnju sa Francuskom na jaanju evra, dok se proirenje EU ne pominje eksplicitno.

Predsednici tri stranke koje uestvuju u pregovorima usaglasili su zajedniki papir i time uspeno okonali takozvanu prvu fazu pregovora. Angela Merkel (CDU), Horst Zehofer (CSU) i Martin ulc (SPD) preporuie svojim strankama da krenu u drugu fazu razgovora u kojoj treba razraditi detalje koalicionog ugovora. Time deluje izvesno da e aktuelna Velika koalicija biti produena i u narednom mandatu.

Funkcionerka SPD Dorote Ber je potvrdila da je papir formulisan. U meuvremenu su mediji preneli ceo dokument od 28 stranica koji se bavi svim vanim temama oko kojih su poslednjih dana vodeni mukotrpni pregovori. Poslednji sastanak koji je poceo u etvrtak trajao je oko 20 sati, sve do petka do 8:40 ujutru.

Po onome to je procurelo do medija, najvea energija je na kraju uloena da se razni dogovoreni projekti budue vladajue koalicije svedu u finansijski prihvatljive okvire. Procenjuje se da e Vlada – nakon rasporedivanja budeta na redovne izdatke i ranije preuzete obaveze – imati manevarski prostor od 45 milijardi evra za naredne etiri godine, to se moe zahvaliti “masnom” suficitu nemakog budeta.

Navodno su dogovorene mere i elje koalicionih partnera traile oko sto milijardi, te su efovi stranaka morali da nau kompromis i otpiu deo projekata. Medu skupljim poduhvatima je razgovarano o investicijama u obrazovanje, uvodenju solidarne penzije, podrci lokalnim samoupravama, navodi DW.

Demohricani insistiraju na takozvanoj crnoj nuli, to jest da nemaki budet ne sme nijedne godine beleiti deficit te da se ukupni dugovi moraju smanjivati.

Ranije je postalo poznato da su socijaldemokrate, nakon najslabijeg izbornog rezultata u istoriji, ve napravile odreene ustupke demohrianima po pitanju zatite klime i izbeglicke politike. Ostalo je veliko pitanje ta ce SPD traiti za uzvrat, navodi DW.

Poljuljani lider socijaldemokrata Martin ulc morao je u okviru svoje stranke da pristane na visoke prepreke za formiranje nove Velike koalicije. Tako e 21. januara delegati SPD odluiti da li e se ui u drugu fazu razgovora emu se protive omladina stranke i pojedini pokrajinski odbori. Tek ako do finalnog dogovora doe, o svemu ce na unutarpartijskom referendumu odluiti preko 430.000 clanova SPD.

U taboru dve demohrianske stranke nema takvih dilema, tako da se sada pre svega gleda u pravcu socijaldemokrata.

Reply
Share this