Beograd — Ministar spoljnih poslova Ivica Dai rekao je na sednici Saveta bezbednosti UN da je Srbija spremna za kompromisna reenja.

Meutim, kako navodi, Pritina ne sprovodi dogovore postignute u Briselu. Osim toga, Dai je pozvao da se bez odlaganja uspostavi Zajednica srpskih optina.

Dai je u obraanju ambasadorima lanica Saveta bezbednosti pozvao da se ne menja mandat Unmika, uz ocenu da je prisustvo Misije UN od vitalnog znaaja za izgradnju i unapreenje stabilnosti i bezbednosti, kao i za izgradnju poverenja izmeu zajednica na Kosovu. ef srpske diplomatije je rekao da je Srbija iznenaena to u izvetaju generalnog sekretara UN o Kosovu nije pomenuto to to i posle gotovo etiri i po godine, nema napretka u sprovoenju obaveza preuzetih u vezi sa uspostavljanjem ZSO kao kljunog dela Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa.

Dai je naveo da je konstruktivnost Srbije pokazana nizom odluka, nedavno je realizovana integracija sudija i tuilaca u pravosudni okvir Kosova, kao i da je “odgovoran pristup potvren i hrabrom politikom odlukom poslanika Srpske liste da nakon odranih parlamentarnih izbora, uu u Vladu Kosova na ijem je elu Ramu Haradinaj”.

“Moram da konstatujem da i danas, posle gotovo etiri i po godine, nema napretka u sprovoenju obaveza preuzetih u vezi sa uspostavljanjem Zajednice srpskih optina kao kljunog dela Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa to, na nae iznenaenje, nije ni pomenuto u izvetaju. Uspostavljanje ZSO za nas predstavlja najvanije pitanje, koje bi trebalo da doprinese unapreenju zatite interesa Srba na Kosovu i Metohiji”, rekao je Dai.

On je rekao da je Srbija “kao i do sada, snano i iskreno posveena dijalogu Beograda i Pritine koji se vodi uz posredovanje EU”.

“Bez obzira na brojne sumnje, kritike i izazove sa kojima smo se u ovom procesu suoavali, Srbija je demonstrirala konstruktivnost i spremnost za iznalaenje kompromisnih reenja koja nisu ni laka ni jednostavna”, rekao je Dai.

On je pozvao predstavnike vlasti u Pritini da pokau “iskrenu volju i posveenost dijalogu”, da bez odlaganja pristupe uspostavljanju ZSO i izvre preuzete obaveze kako bi se najvaniji element Briselskog sporazuma konano sproveo u delo.

“Time bi izjave Ramua Haradinaja da ‘dijalog nema alternativu’, kao i da ‘dijalog moramo vratiti ljudima, odnosno da je dijalog izmeu naroda, a ne samo izmeu politike elite’, dobile na kredibilitetu”, rekao je on.

Kosovska ambasadorka u Vaingtonu Vljora itaku ponovo je pozvala lanice Saveta bezbednosti UN da prorede dinamiku odravanja sednica o Kosovu.

Osim toga, ona je traila i da se redefinie UNMIK.

Kako kae, Srbija zloupotrebljava Savet bezbednost i insistira na ‘projektovanju paralelnog univerzuma’ to je praksa jo iz devedesetih godina.

“Vreme se nee vratiti unazad”, rekla je itaku i dodala da Kosovo nee odustati od tenje da postane ravnopravna lanica meunarodnih organizacija.

Opirnije – OVDE.

Dai je rekao da Pritina i dalje kri odredbe Sporazuma o zvaninim posetama budui da su, kako je naveo, bez valjanog razloga, bile zabranjene posete ministra prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Mladena arevia i direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka uria.

“Osim toga, i dalje su evidentni problemi u oblasti slobode kretanja i integralnog upravljanja administrativnom linijom – neadekvatan tretman raseljenih lica kojima se bez osnova za ulazak u Pokrajinu trae dodatni lini podaci i nepriznavanje pasoa koje izdaje Koordinaciona uprava MUP Srbije”, rekao je Dai.

On je rekao da je trajno reenje za Kosovo “preduslov je napretka za Srbiju, ali i za ceo region” i dodao da “Srbija eli da ponudi reenje koje e doprineti stabilnosti regiona, politikoj saradnji i ekonomskom napretku, i koje nee biti uzrok novih podela, nerazumevanja i sukoba, ve prilika za istorijski dogovor sa albanskom zajednicom na Kosovu i Metohiji”.

Dai je rekao da nastojanja da se promeni dugogodinji modalitet informisanja Saveta bezbednosti UN i celokupnog lanstva UN stvaraju nove podele u Savetu bezbednosti i produbljuju jaz izmeu Beograda i Pritine, to nikako ne doprinosi stvaranju konstruktivne atmosferu za nastavak dijaloga.

Dai je rekao da je prisustvo Unmika u nesmanjenom obimu i s neizmenjenim mandatom, kao garanta statusne neutralnosti meunarodnog prisustva na Kosovu, od vitalnog znaaja za izgradnju i unapreenje stabilnosti i bezbednosti, kao i za izgradnju poverenja izmeu zajednica na Kosovu.

Nesmanjeno prisustvo Unmika prua neophodnu sigurnost i garancije srpskom i nealbanskom stanovnitvu da se, bez straha za svoju i budunost svojih porodica, aktivno ukljue u procese inicirane dogovorima iz Brisela, rekao je srpski ministar.

On je dodao da u prilog argumentaciji da obim Unmika i drugog meunarodnog prisustva na Kosovu ne treba menjati govore i podaci da se danas u Srbiji, van Kosova, posle 18 godina od uspostavljanja meunarodnog prisustva, jo uvek nalazi preko 200.000 interno raseljenih lica koja su bila primorana da napuste Kosovo.

Odriv povratak ostvarilo je svega njih 1,9 odsto i to je jedno od kljunih pitanja na koje Unmik treba da stavi akcenat u budunosti, rekao je Dai.

ef srpske diplomatije je rekao da izvetaj generalnog sekretara UN konstatuje niz strukturalnih nedostataka institucionalnog i pravosudnog sistema na Kosovu, to se u najveoj meri posledino negativno odraava na ugroene zajednice, prevashodno na zatitu prava srpske i drugih nealbanskih zajednica na jugu Kosova, prava povratnika, ali i na proces pomirenja meu zajednicama.

“Zanemarljivo mali broj povratnika posledica je neprocesuiranja krivinih dela kojima se podstie rasna, nacionalna i verska mrnja i netrpeljivost, kontinuiteta institucionalne diskriminacije Srba i etniki motivisanih restriktivnih mera, ukljuujui i arbitrarna hapenja koja govore o stanju opte fizike i pravne nesigurnosti”, rekao je Dai. On je istakao primere hapenja Srba na jugu Kosova “pod lanim optubama, sa krajnjim ciljem nezakonitog oduzimanja njihove imovine od strane uzurpatora”.

On je rekao da Srbija smatra da situacija na terenu iziskuje da izvetaj generalnog sekretara u posebnom odeljku posveti panju krenju osnovnih ljudskih prava i sloboda povratnika na jugu Kosova.

“Meunarodna zajednica mora uloiti dodatne napore kako bi se na Kosovu i Metohiji izgradilo drutvo gde e se potovati vladavina prava, kreirali uslovi za efektivno, nepristrasno i kredibilno procesuiranje ratnih zloina i rasvetlila sudbina nestalih, ime bi se dao podsticaj procesu pomirenja meu zajednicama”, rekao je Dai.

On je izrazio oekivanje da e se posle definisanja pravnog okvira za pokretanje i voenje odgovarajuih postupaka pred Specijalnim sudom za zloine poinjene na Kosovu, protiv svih osumnjienih za zloine poinjene prema Srbima i drugim nealbancima, pokrenuti kredibilni sudski postupci.

Srbija je uverena da je svaki pokuaj unilateralnog reavanja bilo kog pitanja u odnosima Beograda i Pritine neprihvatljiv, i da moe negativno uticati na napredak u sprovoenju obaveza preuzetih u dijalogu, rekao je Dai.

“U tom kontekstu, elim posebno da naglasim nae protivljenje, kao i protivljenje meunarodne zajednice, nastojanjima da se formira vojska Kosova i upozorim da ovakvi jednostrani potezi Pritine nose sa sobom opasan potencijal za destabilizaciju bezbednosne situacije u regionu i ugroavanje procesa normalizacije odnosa Beograda i Pritine”, rekao je Dai.

On je rekao da pokuaji Pritine da se ulani u meunarodne organizacije, politizuju njihov rad, ali i da nailaze na protivljenje znaajnog broja drava, meu kojima ima i onih koje su priznale jednostrano proglaenu nezavisnost.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI