Patrijarh srpski Irinej (Gavrilović), koji privremeno upravlja Eparhijom kanadskom, optužio je bivšeg episkopa Georgija (Đokića) za praznu eparhijsku kasu. Eparhijski savet je, kao što su “Vesti” već pisale, odgovorio da eparhijski novci postoje, ima oko 700.000 dolara, ali da su zamrznuti na bankovnim računima do raspleta teškog stanja u episkopiji. Međutim, ne obznanjuju se veliki dugovi nekih srpskih parohija i crkvenih opština. Ne govori se ko će te zajmove vraćati i čijoj imovini preti da ode na doboš ukoliko se ne budu mogle redovno otplaćivati kreditne rate.

– Širom Kanade svaka srpska crkva ima svoj način registracije i zvanične garantore. Ako je crkva registrovana kao korporacija, onda je crkvena imovina odgovorna za dug i može je banka ili zajmodavac oduzeti. Gde nije slučaj korporacije, za kredit svojom imovinom garantuju trastisti dotične crkvene opštine i njima se pleni lični imetak ako zajam ne može da se isplaćuje. Zato je važno da se ne predaje olako crkveni posed nekome ko nije sposoban da ga održi – pojašnjeno je “Vestima” u ovoj episkopiji.
Praktični razlozi

Kada je reč o kući u kojoj živi vladika Georgije, “Vestima” je potvrđeno da je ona kupljena novcem iz eparhijske kase, a da je iz praktičnih razloga, odlukama Eparhijske skupštine i Eparhijskog saveta, uknjižena tako da je vlasnik jedne polovine Eparhija kanadska, a druge vladika Georgije.
– Prema zakonima Kanade na jednoj parceli može postojati samo jedna kuća za stanovanje. Ako bi i nova kuća bila registrovana isto kao Eparhija, morala bi biti van upotrebe, što gubi smisao kupovine. Takođe, da vladiku niko ne bi izbacio na ulicu, on ima pravo na doživotno korišćenje kuće, a posle njegove smrti ona ostaje Eparhiji kanadskoj. Georgije je 44 godine u rizi i 31 godinu je bio aktivni episkop. SPC je dužna da ga zbrine. A postoji i odluka Svetog arhijerejskog sabora u kojoj se kaže da “svaki episkop ima pravo da u svojoj eparhiji za sebe odredi jedan manastir u kome će do kraja života biti nastojatelj”.

Sagovornici koji su upućeni u finansijsko poslovanje srpskih crkvenih opština u zemlji javorovog lista, dostavili su nam spisak iz kojeg se vidi da u Vaterlou crkva Svetog Đorđa ima dug od pet i po miliona dolara, da je crkva Sabora srpskih svetitelja dužna više od dva miliona, dok su u Kičineru crkva Svete Trojice i nova bogomolja u Kalgariju, pojedinačno opterećene sa oko pola miliona dolara zajma.

– Crkva koja se gradi u Otavi već ima oko četiri miliona duga, crkva Svetog arhangela Mihaila u Vankuveru dužna je tri miliona dolara. Parohija u Ričmond Hilu u kojoj je paroh prota Vasilije Tomić, inače patrijarhov arhijerejski zamenik u Kanadi, ima blizu milion dolara duga, a crkvu još nisu ni počeli graditi. Manastir u Miltonu, i još nekoliko parohija nemaju dugovanja, kao što su crkva na Naš Roudu u Hamiltonu, te ona u Montrealu – nabraja izvor “Vesti”.

Što se tiče predaje episkopske dužnosti i same eparhije, naš sagovornik podseća da je smenjeni episkop Georgije sa patrijarhom Irinejem još 6. juna o tome razgovarao sat vremena u manastiru u Miltonu. I da je patrijarhu kazao da mu predaje arhijerejske insignije, jedino što je u episkopovoj nadležnosti. Vladika je patrijarhu predao arhijerejski štap, panagiju i nekoliko odeždi sa dve mitre i tri žezla. Rekao mu je, takođe, da pored ovog, ima još 13 odeždi koje je iz praktičnih razloga ostavio u srpskim crkvama širom Kanade. Predao je i eparhijski pečat i sveštenička dosijea.
Georgija ne mogu oterati

Pošto se pominje da vladiku Georgija, radi mira u Eparhiji, treba iseliti iz Kanade i u tom smislu se kao njegovo buduće stanište nezvanično navodi manastir Reževići kod Petrovca na Moru u Crnoj Gori, pravnici kažu da o tome jedino može da odluči bivši kanadski episkop i niko drugi.
– U pravnim stvarima nema emocija i ostrašćenosti. Georgije je kanadski državljanin 28 godina i niko ga ne može izbaciti iz Kanade. Samo prozivanje “vladika Georgije će morati da se vrati…” je prema kanadskim zakonima i međunarodnim propisima zakonski prekršaj i ako bi hteo on bi mogao za kršenje ljudskih prava da tuži onoga ko ga tera na to. Njemu to za sada nije ideja.

– Ostalo, a pre svega eparhijske materijalno-finansijske knjige, Georgije nije mogao predati jer nisu u njegovoj nadležnosti, već u vlasti Eparhijskog saveta koji je sa trastistima odgovoran za čuvanje eparhijske imovine. Na patrijarhovu opasku da vladika ima uticaja i na Savet, Georgije je odgovorio da je uticaj imao dok je bio aktivni eparhijski arhijerej. A da nakon smene on nema ni uticaja ni zakonske mogućnosti prema slovu Ustava SPC za severnu i južnu Ameriku i prema kanadskim propisima. Jer, za razliku od Srbije i prostora bivše Jugoslavije, u posebnom aktuelnom Ustavu SPC za Severnu i Južnu Ameriku, koji je usvojen 2008. godine, striktno stoji da Savet eparhije bira Eparhijska skupština. I da dok se ne postavi aktivni eparhijski arhijerej, u eparhiji se ne mogu vršiti bilo kakve personalne promene ili započinjati važni poslovi. Sve je to predočeno patrijarhu i nije bilo dalje diskusije niti drugih zahteva – prenose svedoci nemilih dešavanja u Eparhiji kanadskoj.
Manastir ide na doboš!

Mnogi srpski vernici strahuju da će jedini srpski manastir u Kanadi uskoro biti oglašen za prodaju, iako nije opterećen dugovima za razliku od nekih srpskih bogomolja. Pojedine crkve, kako saznajemo, kubure sa otplatom rata zajmodavcima, te bi novcem od prodaje manastira lakše izašle na kraj sa dužničkom krizom u koju su zapale. Iz istih razloga strepi se da bi na doboš mogle otići i neke srpske bogomolje u drugim delovima ove države, koje nisu opterećene zajmovima i nalaze se na atraktivnim lokacijama, a gde su investitori zainteresovani za podizanje velikih poslovnih i stambenih objekata.

– U eparhiji je trenutno privremena crkvena uprava i tako nešto bilo bi protivzakonito. Osim toga, pitaju se i garantori crkvene imovine, a ne treba zaboraviti ni velike manastirske priložnike, posebno one upokojene čije bi se kosti u grobu prevrtale ako bi manastir otišao na doboš – opominju upućeni eparhijani.

Podsećanja radi, manastir Svetog preobraženja Gospodnjeg osveštao je patrijarh Pavle. Na inicijativu vladike Georgija, uz veliku finansijsku podršku Gojka Kuzmanovića i Branka Vučkovića, kao i dobročinstvima mnogih Srba, 1988. godine je kupljeno imanje u Miltonu. Prvi manastirski zadužbinar je Olga Aćimov, koja je priložila 210.000 dolara, zbog čega je SPC odlikovao Ordenom Svetoga Save prvog reda.

Izvor: Vesti Online

Reply
Share this

1 comment
  1. Blagota Djurovic

    Dragi moji Prijatelji, Citajuci informacije u ovom Clanku sa zaljenjem citam Partrijarheve izjave o situaciji nasih Bogomolja, odgovoricu samo na jedno zadnje pitanje sto se tice Olge Acimov Ja I Moja Zena Jelena Filipovic Udata Djurovic smo dobro poznavali vrlo Dobro familiju Acimov Ukliujuci, muza I sina mogu samo da podvucem da je Pokojna Olga dala blizu 800 hiljada tome je kumovala nasa sestra Doktorica Milica Kvajic I jos sa kucom koja je nedavno prodata u Montreal za otprilike preko 400 hiljada u tome su u toku Bivsi presjednik Milenko Popovic I sadasnji Presjednik Alekandar Brkovic a sadasnji presjednik je bio I presjednik kad je Pokojna olga dala svim crkvama u Kanadu sinbolicni Poklon kao dobra Srpkinja Hvala joj. ovu dobrotvornu pomoc treba ispravit jer stom iformacijom pravimo sumnje koje mogu pogresno da se upotrebe protive Episkopa Georgija
    Hvala moja malenkos Blagota Dugogodisnji clan I dobrotvor Srpske Pravoslavne Crkve u Montreal, Blagota Djurovic iz Montreal CANADA

Leave a Reply

ZANIMLJIVOSTI