Samo u prvoj polovini 2017. godine Carinska služba Srbije zaplenila je gotovo istu količinu krijumčarenih cigareta kao u 2016. godini (gotovo 77.000 boksova), što govori o tome da je izuzetno pojačan šverc cigareta iz Srbije na zapadno tržište.

Carinska služba Srbije je samo u prvih šest meseci 2017. godine zaplenila preko 74.000 boksova cigareta i 680 kilograma rezanog duvana, što je ujedno i povod za razgovor sa Sonjom Lazarević, pomoćnikom direktora Uprave carina u Sektoru za kontrolu primene carinskih propisa.

Uočljivo je da je šverc cigareta u porastu…

– Carinska služba ima odlične rezultate tokom prethodne godine, kao i u prvih šest meseci ove. Iz tih rezultata je vidljivo da je krijumčarenje akcizne robe, posebno cigareta, u osetnom porastu, pa je tako carinska služba u prvih šet meseci 2017. godine zaplenila preko 74.000 boksova cigareta i 680 kilograma rezanog duvana. Prošle godine zaplenili smo gotovo 77.000 boksova raznih cigareta, što je oko pet puta više nego 2015. godine, a njihova vrednost nadilazi sumu od 1,2 miliona evra.

U junu su carinici otkrili nekoliko porodičnih kuća koje se koriste kao skladišta švercovanih cigareta…

– Zahvaljujući tim akcijama uspeli smo da osujetimo pokušaj da se 14.000 boksova raznih cigareta bez akcizne markice nađe na crnom tržištu. U dubinskoj kontroli u Novom Pazaru smo 31. maja otkrili prvu takvu kuću i zaplenili gotovo 12.000 boksova raznih cigareta, većinom bez akciznih markica, kao i veću količinu pirotehničkih sredstava, a potom i drugu 11. juna u mestu Osoje nadomak Novog Pazara u kojoj se krilo nepunih 2.000 boksova. U oba slučaja reč je o svojevrsnom porodičnom poslu. Carinici su prvu porodičnu kuću pretvorenu u skladište otkrili tako što su vlasnika prethodno zaustavili u dubinskoj kontroli i u automobilu mu našli 34 boksa cigareta raznih robnih marki. Onda smo ga u dogovoru sa policijom pod pratnjom odveli do kuće i ubrzo je ustanovljeno da mu je kuća praktično pretvorena u skladište cigareta. Utvrđeno je i da se pored njega preprodajom ovih cigareta bave i njegov sin i brat.

Čini se da su krijumčari poprilično maštoviti kada treba sakriti švercovanu robu?

– U najneobičnije zaplene cigareta svakako se ubraja slučaj kada smo 21.000 boksova otkrili u kamionu bugarske registracije koji je iz Bugarske u Italiju prevozio četiri dela za teleskopsku dizalicu. Na pregledu skenerom utvrđeno je da je dizalica zapravo krcata cigaretama. Tu je i slučaj šlepera iz Slovenije koji je prevozio jagode u Rusiju, pa je na graničnom prelazu Vatin otkriveno da je kamion prepravljan i da se u tom delu nalazi 4.000 boksova cigareta. U nekoliko navrata smo na prelazu Srpska Crnja, krajem prošle godine, zaplenili preko 6.000 boksova, uglavnom u kamionima koji su se uputili ka Rusiji. Tako je, samo u jednom od njih, koji je prevozio frižidere i zamrzivače, na vrhu utovarene robe otkriven tovar od 3.500 boksova cigareta, dok su u drugom cigarete otkrivene u naizgled praznom kamionu. Tada je zahvaljujući uređaju za detekciju gustine materijala utvrđeno da su stranice kamiona pretvorene u specijalno napravljeni bunker širine oko 25 cm, koji je bio ispunjen krijumčarenim cigaretama.

Ko se takvim poslovima bavi i koje su najčešće destinacije kojima su ove cigarete namenjene?

– Najčešće je reč o našim državljanima i onima iz regiona koji pokušavaju cigarete da prošvercuju u neku od zemalja EU, jer su one tamo skuplje. Posao nam otežava i činjenica da se mnogi vozači kamiona u koje je moguće staviti veće količine takve robe odlučuju da im to bude dodatna zarada, pa pristaju da u tovare koje legalno prevoze stave i deo robe koju krijumčare. Neretko se dešava da, kao i u pomenutom slučaju, roba ne pripada samom vozaču kamiona, nego on to radi za nekog većeg igrača i za to dobija neku sitnu nadoknadu. Vozač kamiona, iz poslednjeg slučaja koji sam navela, a kog smo otkrili na Srpskoj Crnji, priznao je našim službenicima da je prihvatio ponudu nekog čoveka iz Novog Pazara da ilegalno preveze cigarete.

Da li se menjaju načini na koji se cigarete krijumčare?

– Apsolutno. Kod nelegalnog prometa akciznih proizvoda postoje i elementi organizovanog kriminala, a grupe koje se bave krijumčarenjem menjaju način rada, pa ono sve više poprima oblik sofisticiranog finansijskog kriminala zasnovanog na falsifikovanju dokumentacije i lažnom deklarisanju robe.

Šteta koju država trpi zbog šverca nije simbolična.

– Daleko je od simbolične, iako je nemoguće dati sasvim precizan podatak o kolikoj sumi je reč. Osnovni motiv za krijumčarenje je ogroman profit, jer krijumčare samo to zanima. Oni će po potrebi promeniti i vrstu robe koju švercuju ako to obećava veću zaradu na razlici u ceni. Tako trenutno cigarete za njih znače dobar izvor zarade i zato se u to upuštaju. Krajnja destinacija su najčešće zemlje EU, jer se tamo može ostvariti i najveća razlika u ceni.

Šverc rezanog duvana

– Tokom 2014. i 2015. više se krijumčario rezani duvan, a zaplene tog akciznog proizvoda bile su merene tonama. Sada se može zaključiti da interesovanje za duvan jenjava, jer smo 2016. godine zaplenili svega jednu tonu tog duvanskog proizvoda, što je samo četvrtina količine koju smo plenili tokom 2015. i 2014. godine – kaže naša sagovornica.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI