Više od 160 osoba albanske nacionalnosti okrivljeni su za ratne zločine na Kosovu i Metohiji u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine.

Radi se o osumnjičenima uglavnom pripadnicima OVK za zločine nad srpskim i nealbanskim stanovništvom tokom sukoba na Kosovu i Metohiji od kraja 1997. do okončanja NATO bombardovanja 1999. Procenjuje se da je u tim sukobima najmanje 2.200 Srba ubijeno i nestalo, kao i oko 10.000 Albanaca, dok je više od 200.000 Srba proterano. S krajem ratnih sukoba nije okončan teror jer je još najmanje 500 Srba i nealbanaca ubijeno u kasnijim etnički motivisanim progonima.

Istrage u Srbiji se vode protiv Hašima Tačija, sadašnjeg predsednika Kosova, i Ramuša Haradinaja, najizglednijeg kandidata za novog premijera Kosova. Tači je poznat kao predvodnik dreničke grupe, koja je funkcionisala kao deo OVK, a zatim i kriminalni klan. Isto je i sa Haradinajem, koji je vođa metohijske grupe. Osim njih pod sumnjom je i Agim Čeku, komandant OVK, zatim Ramušev brat Daut Haradinaj, Sulejman Selimi, Fatmir Limaj, Haradin Baljaj, Isak Musliju, Ljah Brahimaj, Jakup Krasnići, Nuredin Baljaj, Sulejman Selimi, Azem Sulja, Sahit Jaša…

Zločini i kriminal Tačijeve grupe su dokumentovani u izveštaju Dika Martija, koji je usvojio Savet Evrope još pre sedam godina. To je bila osnova da se osnuje Međunarodni sud za ratne zločine OVK koji treba da počne i zvanično da radi pre kraja ove godine.

Malo je verovatno da će se bilo ko od Albanaca koje srpsko tužilaštvo sumnjiči za zločine naći pred sudom u Beogradu. To pokazuju i slučajevi hapšenja, na primer Ramuša Haradinaja. Međutim, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine prvo je uspostavilo saradnju sa Dikom Martijem, a kasnije sa međunarodnim tužilačkim timom koji treba da pokrene postupke za zločine OBK.

Kako “Blic” saznaje, u toj saradnji međunarodni istražitelji saslušali su više od 400 svedoka koje je obezbedilo srpsko tužilaštvo. Klint Vilijamson, šef međunarodnog istražnog tima do 2014, pre tri godine je u izveštaju zaključio da “nije reč o individualnim zločinima, već o organizovanoj kampanji u kojoj je sudelovao vrh OVK-a”.

– Elementi iz vrha OVK-a su nakon okončanja sukoba na Kosovu 1999. organizovali etničko čišćenje južno od Ibra, a zatim i eliminaciju političkih rivala – rekao je Vilijamson osvrćući se na poratne zločine.

Sadašnji glavni tužilac za zločine počinjene od OVK Dejvid Švendiman krajem prošle godine je najavio da postoji dovoljno prikupljenih dokaza za podizanje optužnica. On je istakao da će biti nezavisan, ali pitanje je koliko će to biti moguće kada su dvojica ključnih vođa OVK – Tači i Haradinaj – sada istaknute političke figure. Švendiman nije želeo da spekuliše sa imenima optuženih, već je rekao da je njegova poruka Beogradu i Prištini da prestanu sa takvim spekulacijama.

Srpska redakcija „Sputnjika“ je nedavno objavila da će se na prvoj optužnici naći ime Dauta Haradinaja, mlađeg brata Ramuša, a da li će to zaista biti tako, znaće se najranije na jesen. Znata pomak u odnosu na raniju međunarodnu istragu zločina OVK koju su vodili Haški tribunal i Unmik je što su sada i pre istraga obezbeđeni mogući svedoci i razrađen program njihove zaštite. To je učinjeno nakon neuspešnog postupka protiv Ramuša Haradinaja i njegovih saradnika, tokom kojeg je stradalo 13 potencijalnih svedoka od kojih su neki bili zaštićeni.

Oslobodilačka vojska Kosova

-OVK ili UČK je bila albanska teroristička organizacija koja se oružanim napadima na zvanične državne organe (vojsku, policiju i druge) i civile svih nacionalnosti borila za nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije i Jugoslavije i stvaranje tzv. velike Albanije

-Prema nalazima državnih organa Republike Srbije, ali i zapadnih obaveštajnih službi, osnovni vid finansiranja OVK bila je trgovina drogom, koja je činila najmanje polovinu njenih sredstava, dok je i dobar deo ostalih sredstava prikupljen kriminalnim aktivnostima

-OVK je osnovana 1994, a prvi put u javnost je izašla 1996.

-Osnivač i vođa terorističke OVK je sve do smrti 1998. bio Adem Jašari, koji je početkom devedesetih osnovao najorganizovaniju terorističku grupu „Jašari“, a posle uništenja grupe najznačajnije mesto preuzima Hašim Tači, sve do raspuštanja 1999.

-Obuka OVK od strane albanske armije trajala je od 1996. Trenažni centri za obuku terorista nalazili su se u gradovima Tirani, Elbasanu i Tropoji. Takođe su postojale i baze u selima Vicedolj, Kukes, Peskopeja i Labinot.

-Od 1996. do 1998. OVK je preuzela odgovornost za 21 ubistvo: pet policajaca (Srbi) i 16 civila od kojih je bilo pet Srba i 11 Albanaca označenih kolaboracionistima. Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, OVK je u tom periodu bila odgovorna za ubistvo 10 policajaca i 24 civila.

-Od početka 1995. do kraja 1998. albanske terorističke grupe izvršile su ukupno 1.845 oružanih napada na pripadnike policije, kao i na građane svih nacionalnosti i njihovu imovinu. Od ukupnog broja napada, 1.075 napada je usmereno ka pripadnicima i objektima policije, 745 napada ka civilima i njihovoj imovini, a 25 napada je bilo usmereno na naselja i objekte u kojima su živele izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika.

Najteži zločini

Ratni

logor Klečka

-Osim logora, tu je, prema nekim tvrdnjama, bio i krematorijum koji su koristili pripadnici OVK za svoje žrtve. Istraga se vodi o napadu OVK na Orahovac od 17. do 22. jula 1998, kada su oteta 43 civila i odvedena u Mališevo, a potom su sa drugim kidnapovanima iz drugih mesta odvedeni u Klečku. Samo na kraju jula 1998. ubijena su i spaljena 22 srpska civila u Klečki.

Radonjićko jezero

-Srpski istražitelji su još tokom sukoba pronašli leševe u kanalu i oko kanala kojim se puni Radonjićko jezero kod sela Rznić. Dosad su identifikovana 34 tela civila, uglavnom Srba, ali i Albanaca koji nisu bili pristalice OVK.

Logori u Albaniji i “žuta kuća”

-Prema dosad dostupnim informacijama, oko 300 osoba je bilo u logorima na severu Albanije pod kontrolom OVK. Neki logoraši, kako međunarodni istražiteljski tim sumnja (manje od 10), bili su žrtve trgovine organima.

Poratni

Strahote pogroma

-Teroristi su 6. februara 2001. podmetnuli eksploziv pod autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva, u kojem je na licu mesta život izgubilo 10 Srba, dok je četrdesetak putnika zadobilo lakše ili teže povrede.

-Pogrom 2004, u kojem je 4.000 Srba proterano, 28 ubijeno, 930 srpskih kuća uništeno, a 35 srpskih manastira i crkava spaljeno.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI