Srbija i Crna Gore mogle bi, pre ostalih država Zapadnog Balkana, da uđu u EU 2025. godine, ali će pre toga morati da reše granične sporove koje imaju sa državama u okruženju. Srbija će, osim pitanja granice, morati da ispuni još niz uslova, a bez sumnje najvažniji je potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Ovo proističe iz Nacrta strategije Evropske komisije, koja je nazvana “Verodostojna perspektiva proširenja na Zapadni Balkan”, a čije delove je objavio hrvatski “Jutarnji list”. Ukoliko bi ovaj dokument bio usvojen, što je navodno planirano za sledeću godinu, to će biti prvi put da EU konkretno ističe plan i rokove za ulazak Srbije u Uniju.

Koji su najvažniji uslovi na putu ka EU i u kojim rokovima oni moraju da budu ispunjeni?

SPORAZUM O NORMALIZACIJI ODNOSA BEOGRADA I PRŠTINE

Da će Srbija morati da potpiše pravno obavezujući dokument o normalizaciji odnosa sa Prištinom, poznato je još od januara 2014. godine, kada je taj uslov ušao u pregovarački okvir EU za Srbiju i kada smo i zvanično otpočeli pregovore. On je deo poglavlja 35, koje je, kako je odmah naglašeno, od posebne važnosti za proces pristupanja Uniji.

Kao što se i prethodnih meseci govorilo, a ovog puta je naznačeno u Nacrtu strategije za Zapadni Balkan, pravno obavezujući sporazum morao bi biti potpisan 2019. godine.

Pročitajte još

“Srbija i Kosovo najkasnije do ovog roka moraju postići sveobuhvatnu normalizaciju odnosa koja bi otvorila put za dalji supstancijalni napredak Kosova na putu prema evropskim integracijama”, stoji u Nacrtu.

Stefan Surlić, saradnik na Fakultetu političkih nauka, navodi za “Blic” da je ključno šta se podrazumeva pod “normalizacijom” odnosa.

– Brisel želi da svi dosadašnji postignuti sporazumi zajedno sa rešenjima za još uvek otvorena pitanja budu sadržana u sveobuhvatnom obavezujućem sporazumu, odnosno jednom dokumentu. Od Beograda će se očekivati da prestane da blokira članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama, sa pravom da formalno ne prizna nezavisnost Kosova – navodi Surlić.

On kaže da Beograd mora da osmisli ozbiljnu strategiju i formuliše jasne zahteve prema Prištini pre potpisivanja finalnog sporazuma, kao i da unutrašnji dijalog predstavlja način da se dođe do jasnog stava Srbije po pitanju KiM.

– Ukoliko se prvi epilog unutrašnjeg dijalog prema najavama očekuje već u martu sledeće godine, možemo očekivati da u toku 2019. dođe do potpisivanja sporazuma sa Prištinom – dodaje Surlić.

REŠAVANJE GRANIČNIH SPOROVA

Prvi put za jednog kandidata za članstvo u EU kao uslov ističe se rešavanje graničnih sporova. U Nacrtu dokumenta EK stoji da bi Srbija (i Crna Gora) pitanje granica morale da reše do 2023. godine, jer “EU ne želi uvoziti granične sporove između država regiona”.

Kako se navodi, trajno rešenje treba pronaći pre nego što zemlje kandidati uđu u Uniju, a ukoliko ti sporovi ne budu rešeni, dve strane ih moraju bezuslovno predati na arbitražu ili Međunarodnom sudu pravde, a pre zaključenja pristupnih pregovora (pre 2023. godine).

Srbija je do sada rešila samo pitanje granice sa Makedonijom i to 2001. godine, a radi se na rešavanju graničnog spora sa BiH (rešeno 97 odsto granice).

– Sa Crnom Gorom ne bi trebalo da bude problema, iako se u razgovore nije ulazilo zbog problema sa Kosovom. Sa Hrvatskom će biti izuzetno teško postići dogovor. Zvanični Zagreb velikom brzinom gubi kredibilitet u Briselu. Utisak je da izaziva krize u regionu, jer ne priznaje arbitražu sa Slovenijom, a pravi problem i sa mostom na Pelješcu – kaže za “Blic” Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.

Granica Srbije i Hrvatske na Dunavu dugačka je 145 kilometara i dve strane su do sada po tom pitanju zauzimale potpuno suprotne stavove. Srbija smatra da granica treba da ide po sredini Dunava, dok u Hrvatskoj žele da se linija razgraničenja utvrdi prema rubnim delovima katastarskih opština. Nije isključeno da pitanje granice dve države završi na arbitraži, čak je vrlo verovatno.

VLADAVINA PRAVA

Prema planu EK, Srbija bi do kraja 2019. morala da ispuni i prelazna merila iz područja vladavine prava, ima ih čak 50, da bi potom EU 2020. odredila završna merila za zatvaranje poglavlja 23 (vladavina prava i borba protiv korupcije i kriminala).

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji, koji je bio član pregovaračkog tima za pristupanje EU, navodi za “Blic” da je ovaj plan EK izvodljiv, pod uslovom da do 2024. godine ne bude vanrednih izbora.

– To znači da mi što pre moramo da promenimo Ustav, da bi potom do kraja 2019. doneli i pravosudne zakone u skladu sa novim najvišim pravnim aktom. To nije moguće ukoliko bi vreme gubili na vanrednim izborima. Oni bili održani 2020. godine, kada je redovan rok, i tada ništa ne bi mogli da izgubimo, jer bi u toj godini Brisel donosio završna merila za zatvaranje poglavlja 23 i fokus ne bi bio na našem radu. Zatvaranje poglavlja završila bi nova vlada – objašnjava Međak.

Dokument Brisela ohrabrenje za Srbiju

Sagovornici “Blica” smatraju da ukoliko bude usvojen ovaj nacrt EK Srbija bi trebalo da bude zadovoljna, budući da je to prvi dokument u kome se jasno pominju rokovi i planovi za priključenje naše zemlje EU.

Stefan Surlić kaže je po prvi put cilj vidljiv, a potvrda takve strategije može uslediti sa definisanjem novog budžetskog ciklusa EU od 2021. do 2027.

– Maglovita evropska budućnost regiona trebalo bi da konačno bude pretočena u put sa jasnim krajem i ispunjavanjem brojnih standarda koji su u narednom periodu pred Srbijom i Crnom Gorom – smatra Surlić.

Aleksandra Joksimović navodi da je EU shvatila da bez Zapadnog Balkana ne može da zaokruži bezbednosni okvir, kao i da bi objavljivanjem takve strategije preuzela na sebe odgovornost za odnose u regionu.

– To je za Srbiju izuzetno važno, jer bi time bilo potvrđeno da je njena evropska perspektiva izvesna. Vrlo je važno da skinemo sa dnevnog reda politička pitanja, što smo delimično učinili saradnjom sa Haškim tribunalom, a to ćemo konačno učiniti i kada potpišemo sporazum sa Prištinom. To pitanje usporava naš put ka Uniji. Kada to stavimo ad akta, mogli bi da se fokusiramo na reformske procese i ubrzamo članstvo u EU – zaključuje Joksimović.

(Nataša Latković)

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI