Sarajevo — Veličina Dejtonskog mirovnog sporazuma, meri se tragedijom koju je zaustavio, ocenjuje nekadašnji potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović.

“Rat u Bosni i Hercegovini odneo je 100.000 života, a Dejtonski sporazum doneo je 25 godina mira”, ističe Šainović za Tanjug, uz ocenu da je posredi “temeljni trag” za od tada buduću istoriju Balkana.

Upitan koliko mogu biti opasne tendencije za revizijom “Dejtona” te koliko bi one eventualno mogle ugoziti opstanak Republike Srpske, on kaže da mu danas, kad se govori da li treba nešto ispravljati i vršiti formalne revizije Dejtona, pominjući i nekakav “Dejton 2”, sve to deluje “vrlo neodgovorno”.

“Ne sme biti olakih diskusija jer one rizikuju da ugroze mir. Svi koji žele dobro Bosni treba da učine mnogo napora da sve funkcioniše u svom izvornom dejtonskom aranžmanu”, napominje Šainović.

Na tendencije, koje povremeno dolaze iz Federacije BiH, a i nekih međunarodnih centara o tome kako je Bosna navodno komplikovana država pa je treba reformisati, Šainović kaže da je i “SFRJ bila komplikovana država”.

“Ključne odluke u Veću republika i pokrajina sa osam delegacija je trebalo doneti konsenzusom, kao što je recimo budžet. I tada su svi dolazili sa nekim svojim zahtevima, ali su istovremeno znali da mora da se postigne konsenzus i da je moguć samo koordinacijom i razgovorima”, podseća on.

Prema njegovim rečima, niko racionalan nema interes da destabilizuje Bosnu i Hercegovinu i da, pored ionako vrućeg Balkana, otvara “stare rane”.

“To verujem da objektivno nikome nije interes u međunarodnoj zajednici osim možda nekih neozbiljnih pokušaja za isticanjem kroz određene političke gestove”, smatra Šainović, misleći na pokušaje nekih diplomata sa Zapada da “naprave karijeru baveći se Balkanom i imajući neke radikalne predloge”.

Holbruk je, opisuje tadašnje događaje Šainović, kao najpoznatiji diplomata na Balkanu, imao sve vreme ambiciju da postane državni sekretar SAD, a, kako kaže, “balkanske reference” trebalo je da mu pomognu oko toga. Šainović uverava da danas nije moguće razvrgnuti izvorni Dejton a da je to tako, kaže, smatra i Vesli Klark, američki general, prisutan u zbivanjima iz rata u BiH devedesetih.

“Klark je decidno rekao da nema i ne postoje uslovi za Dejton 2. To je i ponovio nedavno za sarajevsku Al Džaziru. Dejton je potpisan uz učešće kompletne međunarodne zajednice, stalnih članica Saveta bezbednosti UN. I da bi se nešto promenilo danas, potrebna je saglasnost svih članica, kao i tri konstitutivna naroda BiH. Drugo, međunarodni odnos snaga na početku treće decenije 21. veka nije onakav kakav je bio na kraju 20. veka… stoga, da sad neko dođe i poništi Dejton i krene ispočetka, apsolutno nije realno”, uveren je Šainović.

Zaista, ističe, realni interes za promenom Dejtona ne postoji.

“Potrebno je puno truda umesto “vrućih parola”. Treba radom, mirom i strpljenjem ići ka rešenjima i tako će Bosna normalno funkcionisati”, ocenio je Šainović.

Upitan da li pritisci oko eventualnog “raspakivanja” dejtonske BiH mogu biti povezani sa pritiskom za rešavanje kosovskog pitanja, kaže da pritisci postoje, da traju veoma dugo, ali da se samo politikom pritiska “ništa neće postići”.

“Sve je na neki način povezano. Što se Srbije tiče povezano je vitalnim interesom srpskog naroda koji živi u BiH i na Kosovu i Metohiji. Bilo bi mnogo bolje da se umesto pritisaka sedne sa svim narodima ovog regiona i strpljivo radi na unapređivanju njihovih odnosa. Velike sile bi trebalo samo da nam pomognu da bolje radimo zajedno i ništa više”, kazao je Šainović. Šainović podseća da je istorijat “dejtonskog procesa”, praktično započeo proleća 1994. godine.

“Pre Dejtona, potpisan je Vašingtonski sporazum koji je ujedinio Hrvate i Muslimane (Bošnjake) u Bosni koji su dotad ratovali. Tada je napravljena nova struktura – Federacija BiH. U daljem toku, a sve se odvija pod američkim upravljanjem, desila se priprema Hrvatske za “Oluju”. Pripremao se konačni sukob Hrvata sa Srbima u Krajini i ujedinjenih Hrvata i Muslimana u Bosni protiv Srba, a istovremeno traje politička priprema za Dejton”, navodi Šainović.

Kako kaže, još januara 1995. je tadašnji ambasador SR Jugoslavije u Atini Milan Milutinović doneo u Beograd tekst nacrta Dejtona koji je sadržao samo osnovne stvari: 51 naprema 49 odsto raspodele teritorije u korist Federacije BiH u odnosu na Republiku Srpsku.

“Važno je reći da je Jugoslavija za sve vreme rata želela da se svaki problem rešava ponaosob. Pitanje Srba u Hrvatskoj, pitanje Srba u BiH, kao i problemi na Kosovu, za tadašnju Jugoslaviju su tri različita problema. U odnosu na Bosnu, imali smo uveravanja iz međunarodne zajednice da će se pitanje Srba u Hrvatskoj i Republici Srpskoj Krajini rešavati kad se reši Bosna kao najkomplikovaniji problem na Balkanu. Nažalost, to obećanje je pogaženo odobrenjem za “Oluju” koje su Amerikanci dali Hrvatima”, kaže Šainović i dodaje da je “Oluja” temeljno promenila vojni odnos na terenu jer su proterani Srbi iz Krajine, a nakon nje je i zaposednut “veliki deo teritorije koju su faktički držali Srbi u Bosni”.

Ipak, kako kaže, paralelno s tim, nastavlja se “dejtonski mirovni proces”.

“U samom Dejtonu se počelo razgovarati na temeljima onoga što je prethodno bilo dogovorano, nevezano za ratna dejstva. Znači, Dejton je usvojio sve osnovne principe koji su unapred bili pripremljeni. Ostala je Republika Srpska kao i podela na dva entiteta. Uređenje Federacije BiH je komplikovano, ima 10 kantona, ali se zaboravlja ili prećutkuje da je to zato što je pre nastanka Federacije BiH bio rat Muslimana i Hrvata”, zaključuje Šainović.

Reply
Share this

B92 Info