Dosadašnje poruke od zvaničnika evropskih institucija, kao i od nekih od ključnih evropskih političara, ne govore o formalizaciji nezavisnosti Kosova, a obostrano prihvatljivo rešenje tražićemo svi zajedno, i Beograd i Priština i EU, unutar dijaloga u Briselu, kaže za „Blic“ Goran Svilanović.

Samo dva dana nakon održavanja Samita o zapadnom Balkanu u Trstu, u pauzi između njegovog odlaska u Ženevu, pa u Beč, sa doktorom pravnih nauka i nekadašnjim šefom diplomatije u vladi Zorana Đinđića, a sada generalnim sekretarom Saveta za regionalnu saradnju, razgovarali smo o ulasku u EU, rešenju pitanja Kosova, s kim bi se Beograd trebalo konsultovati oko Rusije, ali i da li je Balkan zaista bure baruta.

Dvadeset godina nakon raspada Jugoslavije čini se da su odnosi na zapadnom Balkanu na staklenim nogama.

– Na Samitu o zapadnom Balkanu 2017. održanom u Trstu šefovi vlada, ministri spoljnih poslova, ministri ekonomije i ministri saobraćaja zemalja zapadnog Balkana, zajedno sa kolegama iz nekoliko država članica i visokim zvaničnicima EU, razgovarali su o ključnim oblastima regionalne saradnje i predstavili konkretne mere za bolje povezivanje infrastrukture, ekonomije i ljudi u regionu. Otuda ne mogu da se složim s vama da su odnosi među našim zemljama loši. Ima još neslaganja o nekoliko otvorenih pitanja i ima nekada i prejakih izjava, uglavnom za domaću upotrebu. U Trstu se dobro razgovaralo i dogovaralo.

Kažete da ima još neslaganja o nekim otvorenim pitanjima. Koja je to osnovna poruka Samita?

– Visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti Federika Mogerini je ocenila da je Samit veoma uspešan i da je potvrdio perspektivu evropskih integracija regiona. To je glavna poruka, koja je na večeri praćena sličnim jasnim porukama ohrabrenja predsednika Francuske Makrona, premijera domaćina Đentilonija i kancelarke Nemačke Merkel, kojima se pridružio i bugarski premijer Borisov. S druge strane, odgovorili su im predsednici vlada iz regiona. Njihova poruka odražavala je posvećenost pridruživanju, ali je nosila i pitanje koji je to vremenski okvir u kojem se može očekivati uključivanje Balkana u EU. Ovo pitanje izražava nestrpljenje, rezultat je dugotrajnosti procesa pridruživanja, kao i nekada kontradiktornih poruka koje dolaze od pojedinih evropskih političara.

Potvrđena je perspektiva evrointegracija, ali uz objašnjenje “čim se ispune potrebne reforme”. Šta je Srbiji u okviru tih reformi Ahilova peta?

– Odgovor na to pitanje dao je predsednik Evropskog saveta Tusk u susretu s našim predsednikom Vučićem. On je nedvosmisleno definisao napredak u vladavini prava kao ključ za reforme u Srbiji. Mislim da se to odnosi i na sve ostale u regionu. Što se Srbije tiče, budući da su poglavlja 23 i 24 otvorena, valjalo bi da se koncentrišemo na sve što je u njima sadržano, kako u poziciji koju je Srbija predstavila, tako i u onome što je sadržina evropskog prava.

Kada vi vidite Srbiju kao jednu od zvezdica na zastavi EU?

– Naučio sam na sopstvenom iskustvu da ne licitiram datumima. Nešto zavisi od nas, a nešto od zemalja članica EU. Mislim da je najveći saveznik Srbije u pregovorima Evropska komisija i komesar Johanes Han. I zato bi trebalo da iskoristimo sve što nam je pruženo, i sredstva, ali i tehničku i stručnu podršku, i da nekoliko narednih godina iskoristimo da pregovarački proces na tehničkom nivou završimo. Naša administracija, naš pregovarački tim to mogu ukoliko na tom putu budemo stalno imali potpuno političko jedinstvo i damo podršku onima koji pregovaraju. Cilj Srbije trebalo bi da bude da okonča pregovore i ispuni sve tehničke uslove do kraja mandata ove evropske komisije i da bude spremna za politički deo dogovora čim bude formirana naredna komisija. Dakle, da uradimo ono što je do nas, uz podršku koju imamo u EU. A kada bude formirana nova evropska komisija, ako ceo tehnički deo pregovora bude završen, to bi značilo da Srbija već izgleda drugačije nego danas, i u ekonomskom i u političkom smislu. To bi već bila velika korist za građane, koji jasno poručuju da im je više stalo do reforme zemlje, nego do same činjenice jesmo li ili nismo članovi EU.

Da li je za Srbiju “štap i šargarepa” u stvari Kosovo?

– Istina je da je jedno od najvećih političkih pitanja u procesu pregovora upravo odnos Beograda i Prištine. Dosadašnje poruke od zvaničnika evropskih institucija, kao i od nekih od ključnih evropskih političara, ne govore o formalizaciji nezavisnosti. Obostrano prihvatljivo rešenje tražićemo svi zajedno, i Beograd i Priština i EU, unutar dijaloga u Briselu.

Da li bi trebalo da strepimo od tog dogovora?

– Ne mislim da bilo ko treba da strepi od dijaloga, ni Srbi ni Albanci. Naprotiv, do sada su pokazali da su u stanju da dogovore postignu i nadam se da će svi elementi onoga što je do sada dogovoreno biti i ispunjeni. To bi znatno ohrabrilo sve da dijalog nastave. Nestrpljenje postoji, ali ono nije najbolji saveznik, pogotovo što je dijalog za sve nas deo pristupnih pregovora sa EU.

U Srbiji će uskoro biti pokrenuta javna rasprava o Kosovu. Predsednik Vučić insistira da u raspravu budu uključeni i SPC, SANU, NVO. Da li je i zašto bitno da i oni budu deo toga?

– Moj je utisak da javna rasprava već traje i da „Blic“ daje svoj prostor i time doprinosi dijalogu. Hvala vam na tome. Imao sam priliku da na vašim stranicama čitam veoma zanimljiva razmišljanja. Dobro je da svi učestvuju. Na kraju će odluke donositi izabrani predstavnici i u Beogradu i u Prištini, ali kada se radi o ovako delikatnim dogovorima, dobro je i da se odgovornost podeli. Pokazalo se u poslednjih dvadesetak godina da to što je neko rekao o Kosovu nije odlučivalo izbore u Srbiji. Ali jeste od odlučujućeg značaja bila sposobnost da ukažete na korupciju, sposobnost da napravite put ili školu, da zaposlite ljude. Zato mislim da bi dijalog unutar srpskog društva trebalo da bude motivisan željom da stignemo do rešenja s kojim možemo da živimo i u Beogradu i u Prištini.

Rođeni ste i živeli ste na Kosovu, verovatno zbog toga ovo pitanje ima za vas dodatnu težinu. Gde vidite rešenje?

– Od svega što sam u poslednje vreme čuo u javnosti, dopalo mi se razmišljanje ministra Rasima Ljajića objavljeno upravo na vašim stranicama. Mislim da bi na tragu onoga što je on rekao o četiri nivoa razmišljanja valjalo nastaviti dijalog u Briselu.

Osim Kosova, značajno je pitanje regionalne saradnje. Već četiri godine ste u Sarajevu, pre 15 godina bili ste šef diplomatije. Koliko smo daleko za ovo vreme odmakli u odnosima sa okolnim državama?

– Srbija ima dobre i stabilne odnose sa svima u okruženju. U prethodnih nekoliko godina vidno smo poboljšali ekonomsku saradnju i tu želim da pohvalim sve što radi predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Očigledno je da ima punu političku podršku, što znači da postoji svest o tome koliki je prostor za privredu Srbije u trgovini sa susedima, kao i koliko možemo zajedno s njima da postignemo na trećim tržištima. Rezultat takvog pristupa, između ostalog, videli smo i u Trstu, kroz osnivanje Komorskog investiciong foruma zapadnog Balkana.

Kako biste ocenili naše odnose s Hrvatskom?

– S Hrvatskom sada zaista idemo u dobrom pravcu. Temelj je sporazum postignut tokom neformalne posete hrvatske predsednice. U međuvremenu je bilo više veoma dobrih susreta i razgovora, a sada očekujemo i prve susrete premijera. Veoma su važni odnosi s Hrvatskom i zbog rešavanja preostalih otvorenih pitanja, kao i zbog velikog zajedničkog ekonomskog interesa, i zbog pregovora sa EU.

Nemački mediji pišu da EU želi da stvori mini-Jugoslaviju, kako bi se neutralisalo bure baruta na zapadnom Balkanu.

– Nema nikakve nove Jugoslavije, niti smo mi na Balkanu bure baruta. Akcioni plan o regionalnom ekonomskom području sastoji se iz četiri dimenzije: trgovina, investicije, mobilnost i digitalno tržište. U trgovini se radi o dodatnim protokolima u okviru sporazuma CEFTA koji olakšavaju trgovinu uslugama, odredbe o e-trgovini i spoljnim carinskim tarifama. Kod investicija se radi o uspostavljanju regionalnog investicionog plana. Mobilnost znači slobodno kretanje kvalifikovanih radnika kroz međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija i diploma. Digitalna dimenzija pokriva roming i širenje širokopojasnog pristupa, sajberbezbednost i zaštitu podataka.

Može i EU i Rusija

Srbija se vodi neutralnom politikom, okrenuta je i Zapadu i Moskvi. Da li je to dobro rešenje ili će naići momenat kada će morati da se odluči na koju će stranu?

– Srbija je odluku o tome kuda ide donela kada je započela pregovore sa EU. I oko toga nema dileme. Na tom putu potrebno je da usklađuje svoje spoljnopolitičko delovanje sa zemljama EU, a istovremeno da neguje dobre i političke i ekonomske odnose s Ruskom Federacijom. Nije to najjednostavniji zadatak, ali je moguć. U tom smislu bi se valjalo što češće konsultovati sa evropskim partnerima i tu pre svega mislim na Nemačku i njen odnos prema Rusiji.

Mnogo posla pred Brnabić

Koliko pratite političke prilike u Srbiji? Dobili smo prvu ženu premijerku.

– Premijerka i njen tim imaće mnogo posla, pre svega da bi odgovorili očekivanjima građana koja su vezana za stalno smanjenje nezaposlenosti, održanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, ali i za reformu pravosuđa i punu primenu principa na kojima je i EU utemeljana, a to znači vladavinu prava.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI