Svečano otvaranje žičara na Zlatiboru i Kopaoniku u prethodnih mesec dana ponovo je pokrenulo ideju o gradnji gondole u srcu Beograda!

Projekat koji je bio pred samom realizacijom naprasno je prekinut u proleće 2019. a u poslednje dve godine jednostavno je zaboravljen i stavljen na dno fioke. Sve do pre par nedelja…

– Predsednik Vučić se jako radovao gondoli na Zlatiboru, a raduje se i gondoli i na Kalemegdanu. Niko ne može u tome da ga spreči. Niko ga neće sprečiti da i taj projekat završi. Znam čoveka – rekla je u “Hit tvitu” Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Vučića.

Par dana kasnije “u igru se uključio” i zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je izjavio “da će beogradska gondola biti izgrađena i završena kao što je završen Trg republike, Trg Slavija, kao što se završavaju ‘Beograd na vodi’, Savski trg, Hram Svetog Save”.

– Beogradska gondola nema nikakve veze sa Beogradskom tvrđavom. Zid o kome pričaju oni koji su protiv ovog projekta nije srednjovekovni, već je izgrađen tek dvadesetih godina prošlog veka. Priče da Beogradska tvrđava neće biti na listi Uneska u slučaju gradnje gondole su netačne, pošto ona ni danas nije na njoj. Beogradska gondola će sigurno biti završena, nastavićemo sa restauracijom Beogradske trđave i potpuno je obnoviti – decidiran je Goran Vesić.

Naravno, odmah su reagovali oni koji se protive ovom projektu, između ostalih i bivši predsednik opštine Stari grad Marko Bastać.

– Domaći stručnjaci, međunarodne organizacije, pa čak i Upravni sud ocenili su izgradnju žičare na Beogradskoj tvrđavi kao zločin protiv kulturno-istorijskog nasleđa. U slučaju da je sada reč o nekoj novoj lokaciji, očekujemo da stručna javnost raspravlja o takvoj ideji pre nego što bageri počnu da kopaju. Ako se pak misli na gondolu na Kalemegdanu, poručujemo da ćemo kao i prethodni put Kalemegdan braniti telima i da žičare tamo neće biti – rekao je Bastać.

Podsetimo, ideja o gondoli na Kalemegdanu predstavljena je 2017. da bi godinu dana kasnije počela ispitivanja zemljišta, a 2019. čak i izabrani izvođači radova i potpisan ugovor sa konzorcijumom koji su činili italijanska firma “Leitner Vipiten” i domaće “Koto”, “Elkoms” i “Del ing”.

Kako je rok za završetak radova iznosio 275 dana, gradonačelnik dr Zoran Radojičić je čak za kraj 2019. najavio i prvu vožnju gondolom od Beogradske tvrđave do Ušća.

U međuvremenu su počeli i pripremni radovi na mestima gde su planirane stanice, tokom kojih je posečeno 155 stabala – 108 na novobeogradskoj strani (Ušće) i 47 na opštini Stari grad (Kalemegdan). Ovo je dovelo do protesta dela građana, određenih NVO i političkih stranaka, pa je čak o celom projektu održan i referendum na Opštini Stari grad koji, međutim, nije imao nikakvu pravnu snagu.

Razlog nezadovoljstva osim seče drveća bilo je i mišljenje da se na ovaj način uništava i sama Beogradska tvrđava, odnosno jedan od simbola Beograda.

Radovi su zaustavljeni u proleće 2019. godini jer je Upravni sud, po tužbi Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, osporio građevinsku dozvolu.

– Do sada je izrađena potrebna tehnička dokumentacija i u toku su postupci u vezi sa procenom uticaja projekta na životnu sredinu i stručna kontrola studije opravdanosti i idejnog projekta – rekli su pre godinu dana za “Blic” iz “Skijališta Srbije”, preduzeća koje je nosilac čitavog projekta.

Najavljivano je da bi poslednju reč trebalo da imaju arheolozi, međutim, kako nezvanično saznajemo, detaljno arheološko istraživanje terena u međuvremenu nije sprovedeno. A jedan od razloga što je baš sada ovaj projekat ponovo aktuelizovan objasnio je Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja.

– NVO Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je još početkom prošle godine, nakon što je tužbom Upravnom sudu otvorio pitanje nezakonitosti projekta, uspeo da izdejstvuje da sud odredi privremenu meru i naloži obustavu radova, do konačne odluke. Ročište nakon kog Upravni sud treba da donese definitivnu odluku o zakonitosti projekta upravo predstoji, zakazano je za februar – rekao je Šabić.

A kako je u stvari zamišljena beogradska gondola? Ona bi trebalo da poveže Beogradsku tvrđavu, odnosno Kalemegdan i Ušće. Trasa je duga jedan kilometar, putovaće se 12-15 metara iznad Save, vožnja će trajati oko pet minuta, visinska razlika između ukrcavanja i iskrcavanja biće 19 metara, kapacitet 3.000 putnika na sat, a kabine će biti kompletno zastakljene sa sedištima za deset osoba. Predviđena cena karte iznosiće 3,5 evra ili oko 420 dinara.

Ceo projekat, kako je obelodanjeno, vredan je 18 miliona evra, dve trećine daje Republika Srbija, a jednu Grad Beograd.

2015. Predstavljen projekat BG gondole, ali sa dve drugačije trase

2017. Predstavljen projekat sa trasom Beogradska tvrđava – Ušće

2018. Tokom jeseni obavljena ispitivanja zemljišta na Kale­megdanu

2018. U decembru potpisan ugovor sa izvođačima radova

2019. U martu počeli pripremni radovi i seča drveća na Kalemegdanu i Ušću

2019. U aprilu Upravni sud naložio obustavljanje radova

2021. Upravni sud u februaru treba da donese konačnu odluku o gradnji

Nova verzija beogra­dske gondole obelodanjena je 2015. godine od strane tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog i gradskog urbaniste Milutina Folića. U igri su tada bile dve trase: od Novog Beograda (“Delta siti”) do Ade Ciganlije i od Ade Ciganlije do Košutnjaka.

Ideja o izgradnji “vazdušnog tramvaja” stara je gotovo čitav vek. Prvi projekat o kabinskom sistemu javnog prevoza izradila je 1922. zagrebačka firma “Čavlina i Sladoljev”. Preduzeće “Šumadija” predložilo je 1928. da se Kalemegdan i Zemun povežu posebnom vrstom žičare preko Ratnog ostrva.

Reply
Share this

Blic online