Kada je ranije ove godine preminuo beli nosorog po imenu Sudan, njegova rasa je na putu da skroz nestane, iako je bila jedna od najpoznatijih subvrsta u savani gde je živeo.

Uprkos velikom trudu i zalaganju od strane radnika i volontera, uključujući čak i lažni nalog na Tinderu, Sudan ipak nije našao partnera sa kojim bi produžio svoju vrstu i preminuo je kao poslednji muškarac svoje vrste.

Njegova ćerka i unuka su ostale žive, ali ostaje bojazan da li će to pomoći da se severno beli nosorog očuva i raširi kao vrsta.

Sigurno je jedino da će ovaj neamar i istrebljenje Sudanove vrste biti oplakano, kao i da će završiti u slikovnicama, knjigama, dokumentarnim filmovima i kolekcijama plišanih igračaka.

Međutim, da li ćemo posle ovoga postati svesni našeg uticaja na istrebljenje flore i faune ili ćemo i ovaj put namerno uništavati još neku vrstu do kraja?

Kako stvari stoje, tugovaćemo za ugroženim vrstama žabama, buba i pečuraka.

Izumiranje ili “motor evolucije” je neizbežno u prirodnom svetu.

Postoje jaki argumenti protiv gubitka biorezervata. Varijacije, od pojedinih vrsta do gena, jačaju ekosistemu otpornost u odnosu na promene. Za uzvrat, ekosistemi održavaju planetu i pružaju uslove neophodne za ljudski život. Prema istraživanjima, ljudski faktor ubrzao je nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta čak 1000 puta! Šume i močvare su prirodni odbrambeni sistem vodosnabdevanja, rastinje mangrova štite obalu, dok zeleno rastinje čuva vazduh i mentalno zdravlje ljudima u gradovima.

Nastavak eksplatacije ovih prirodnih resursa zemlje moglo bi da dovede do velikih katastrofa.

Prema studijama, životinje sa velikm telima su podložnije izumiranju nego one manje i sitnije. Isto ovo važi i za vrste na vrhu lanca ishrane.

Sa obzirom na to da se ekosistemi oslanjaju na određene grupe organizama za određene usluge poput oprašivanja ili širenja semena, gubitak takve jedne vrste može izazvati značajne poremećaje.

Ono što trenutno zabrinjava i baš kolektivno treba da nas zabrine, jeste činjenica da je trenutni nivo izumiranja oko 1000 puta veći od prirodnog procesa.

Možemo da se ne slažemo po raznim tačkama, razmišljanjima ili po religisjkom opredeljenju, ali ovo izumiranje premašuje sve domete i granice razuma, u tolikoj meri da su nam potrebne hitne akcije ako želimo da stanemo na put tome.

Reply
Share this

Blic online