Rešavanje političkih problema je ključ za ekonomski razvoj, i to je neophodno svakoj zemlji, i Turskoj i Srbiji. Nepoštovanje zakona neće biti dobro ni za demokratiju ni za ekonomski razvoj, kaže Šefket Pamuk.

Gost Beograda protekle nedelje bio je Šefket Pamuk, vodeći ekonomski istoričar Osmanske imperije, Bliskog istoka i moderne Turske i predavač na najprestižnijim američkim univerzitetima. Pamuk, inače stariji brat nobelovca Orhana Pamuka, profesor je ekonomije i ekonomske istorije na Bosforskom univerzitetu u Istanbulu i saradnik Ataturkovog instituta za modernu tursku istoriju, a u Beogradu je bio gost Izdavačke kuće „Arhipelag“ i Centra za liberalno-demokratske studije. U intervjuu za „Blic“ manje se osvrtao na istoriju, a više govorio o savremenom.

Ovde postoji razmišljanje da je ljudima sa Balkana iz otomanskog doba ostalo nasleđe da više uživamo, a manje da radimo.

– Ne volim ta kulturološka objašnjenja. Kultura ima mnogo dimenzija i kultura se menja. Ako su trenutne poteškoće u ovom regionu rezultat politike, onda bi sa sređenom politikom nastao i ekonomski rast i to bi promenilo i kulturološko shvatanje.

Šta je tajna turske ekonomije i njenog rasta?

– Uvek je razvoj ekonomije povezan sa politikom. Mi smo u Turskoj u prethodnom periodu imali tračak dobrog vremena što se ekonomije tiče. Ali ako politika ne bude davala dobre rezultate, Turska neće nastaviti da se razvija u ekonomskom smislu. Mislim da je to bio jedan kratak period, ekonomija Turske se razvijala tokom pet, šest godina. To je vreme od 2003. do 2007. Ali posle toga, ekonomija se razvija prosečno. U odsustvu snažnog ekonomskog rasta Erdogan se sve više oslanja na političku polarizaciju kako bi nastavio da vlada i ojačao svoju moć.

Kako vama danas izgleda moderna Turska?

– U Turskoj postoji mnogo političkog i socijalnog raslojavanja, ima velikih razlika između konzervativnog islamskog i sekularnog dela, između Turaka i Kurda. Erdogan je umešan političar i on računa na te velike razlike. On je izabrao da svoju strategiju bazira upravo na tim razlikama i pokušava iz svega toga da pridobije političku korist za sebe. Turske demokratske institucije su bile daleko od savršenstva, bile su slabe, ali mi smo sad, u poslednjih deset godina, izgubili i ono što smo imali od institucija i izgubili smo vladavinu prava koja je važna i za demokratiju kao i za ekonomski razvoj. I neće biti lako da sve to povratimo.

Ali s druge strane planete, u Kini, zemlji sa najbržim privrednim rastom, ne važe ta pravila. Hoće li to biti budućnost: zemlje koje ne mare za vladavinu prava, već samo za vladavinu kapitala?

– Kina je dobro poslovala pod svojim sistemom četrdeset godina. Ali mislim da to nije pravilo. Četrdeset godina je malo vremena, ako gledate istorijski period i mnoga društva. Vladavina prava je važna ne samo za demokratiju, već i za ekonomiju. Čak i u slučaju Kine, videćemo kako će se to društvo razvijati u budućnosti. Rešavanje političkih problema je ključ za ekonomski razvoj, i to je neophodno i Turskoj, kao i vašoj zemlji. Vidim da je u vašem regionu ključ u političkom delovanju, da bi potom mogla da se razvija ekonomija.

Bavite se ekonomskom istorijom, ali ako gledamo u budućnost, šta bi moglo da dođe posle kapitalizma?

– Kapitalizam prolazi kroz krizu, nestabilnost i nesigurnost. Kapitalizam ne znači uvek prosperitet i stabilnost. Kad gledate kroz istoriju, teško možemo da zamenimo kapitalizam drugim društvenim uređenjem. Zavisiće sve od kapaciteta kapitala i politike kako će se izboriti s tim poteškoćama. U najjačim zemljama kapitalizma danas je mnogo ljudi nesrećno. Raste nejednakost. Mnogi se osećaju da su zapostavljeni od elita. Nemamo pravila iz istorije koja garantuju rezultat kako će se kapitalizam izvući iz krize i sve zavisi od toga kako će institucije kapitalizma da se menjaju u ovom teškom periodu. Kako će društva da smisle nova pravila. Očigledno Tramp nije sposoban da smisli nova pravila koja će biti rešenja za budućnost. Njegove destruktivne reakcije i njegova administracija neće dati nova rešenja. Od novih vlada posle Trampa, ali i od novih vlada Zapadne Evrope, zavisiće rešenje krize.

O Evropskoj uniji

Neke zemlje kažu da nije baš tako zvezdičasto u Evropskoj uniji, kao što se mislilo…

– Slažem se s tim da članstvo u Uniji ne donosi automatsko rešavanje unutrašnjih političkih pitanja, kao ni ekonomski prosperitet. Kad vidimo Rumuniju i Bugarsku, vidimo koliko je njima to članstvo zadalo poteškoća. Deset godina su članice i ništa se značajno ekonomski nije promenilo u tim zemljama. Jedan od problema je da EU takođe u poslednjih nekoliko godina takođe ima svoje probleme, i to u zemljama koje su najjače u zajednici. Imaju manje energije da se bave „slabijim“ državama. Za Tursku članstvo u EU bi ojačalo deo našeg društva koje traži demokratiju, vladavinu prava, jake institucije. Mi smo u poslednjih osam godina sve to izgubili. Bolje je sve to iskusiti unutar EU, nego van nje.

Omiljeni bratov roman

Koji vam je omiljeni roman vašeg brata, nobelovca Orhana Pamuka?

– Od istorijskih knjiga omiljene su mi „Zovem se crveno“, a od savremenih romana njegova poslednja knjiga o migracijama u Turskoj posle Drugog svetskog rata. U obe knjige je uspešno povezao istorijsku realnost i književnost, lične drame junaka. Lako bih obe knjige mogao da koristim na mojim kursevima o ekonomskoj istoriji u Otomanskom carstvu.

Partnerstvo iz interesa Šta nam govori novo partnerstvo Turske i Rusije?

– To je partnerstvo iz koristi, kratkoročni interes. Turska, uprkos svemu što radi Erdogan, i dalje želi da se približi više Zapadu nego Rusiji. Putin i Erdogan su našli korist u ekonomskoj i političkoj saradnji, ali to je i dalje ograničeno u odnosu na odnos koji ima Turska sa Zapadom.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI