Ričard Taler je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade, za dostignuća u oblasti bihejvioralne ekonomije.

Bihejvioralna ekonomija proučava dodirne tačke između ljudskog ponašanja i ekonomskih principa, tj. pokušava da utvrdi zašto se u odnosu prema novcu ponašamo na određeni način.

Zajedno s profesorom Harvarda Kesom R. Sanstejnom, Taler je napisao popularnu knjigu “Kako da poboljšate odluke o zdravlju, bogatstvu i sreći” (Nudge: Improving Decisions about Health, Wealth, and Happiness).

Taler, inače, profesor Univerziteta u Čikagu, u slobodno vreme igra golf i veliki je ljubitelj plemenitih vina, pa zbog toga nije čudo što je Polu Salivanu, kolumnisti “Njujork tajmsa”, specijalizovanom za oblast finansija, postavio pitanje o vinu da bi objasnio bihejvioralnu ekonomiju u Salivenovoj knjizi “Tanka zelena linija: “Novčane tajne superbogataša” (The Thin Green Line: The Money Secrets of The Super Wealthy).

Koliko bi vas koštalo da popijete flašu vina koju ste kupili pre mnogo godina za 50 dolara, a danas vredi 500 dolara?

Odgovor ima manje veze s vinom, a više s ekonomijom i pokazuje koliko ljudi meša dve kognitivne predrasude: nepovratne troškove i oportunitetne troškove.

Nepovratni troškovi su novac koji ste već potrošili. Ma šta uradili, tog novca više nema i to se neće promeniti. Morate da ga otpišete. U tom slučaju, 50 dolara koje ste potrošili da platite flašu vina jesu nepovratni troškovi.

Oportunitetni troškovi su cena vaše odluke da date prednost jednoj mogućnosti u odnosu na drugu – u ovom slučaju, da popijete vino, umesto da ga prodate za 500 dolara, odnosno da ga zadržite i u nekom trenutku u budućnosti prodate za više novca.

Tačan odgovor na pitanje glasi da vas odluka da popijete vino košta 500 dolara, zato što ste odlučili da uživate u njemu, a ne da ga prodate.

– Većina ljudi na pitanje odgovara: “Ne bi me ništa koštalo”, objašnjava Taler Salivanu.

– Neki ljudi koje uvažavam čak kažu: “Zapravo, zaradim još više kada popijem vino zato što sam ga platio samo 50 dolara.” To je mentalna aritmetika.

Salivan u knjizi dalje objašnjava:

– Po svoj prilici, za neke od tih kolekcionara (vina), koji odluče da popiju vino, predstavlja problem da izađu i plate 500 dolara za flašu istog vina i popiju ga za večeru, mada će upravo to uraditi ako ga danas popiju. Više vole da veruju da su zaradili zato što su ga pre mnogo godina platili 50 dolara.”

Salivan je zapravo mislio da ljudi nisu racionalni kada je novac u pitanju. Kupujemo previše, a premalo štedimo, zato što prosečan čovek, za razliku od ekonomista, ne razmišlja o novcu potpuno racionalno.

Ne možemo preko noći postati ekonomisti – ili potpuno racionalna bića – ali, ako smo svesni kognitivnih predrasuda koje utiču na naše finansijske odluke možda ćemo postati bar malo ekonomičniji.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI