Domaću zimnicu možete nabaviti na pijaci ili u nekom od supermarketa, ali Beograđanima je na raspolaganju i ona egzotična, kineska, i to u “njihovom” tržnom centru u Bloku 70!

Da su ljutenica, beli luk ili lovorov list tradicionalne namirnice Dalekog istoka uverili su se sugrađani koji kupuju na ovom mestu, gde sem uobičajenih kineskih proizvoda, mogu pazariti i one tipične za domaće markete.

Naime, prodavci takozvanog novog tržnog centra u Jurija Gagarina potrošačima nude brojne egzotične namirnice poput različitih ljutih soseva, nudli, ljutog bambusa, jako ljutog boba, azijskog suvog voća… Ipak, koje voćke se nalaze u pakovanjima ostaje nepoznanica za one koji ne vladaju kineskim jezikom, budući da je kompletna deklaracija na njima ispisana ovim pismom. Baš kao i kakve je kontrole prošla ova roba prilikom ulaska u Srbiju, te da li ima sve neophodne dozvole.

– Nemam predstavu šta bi ovo moglo biti, na ambalaži je slika nečega što liči na našu kajsiju, ali unutra su ove voćke gotovo crne, tako da kajsija nije sigurno – zbunjeni su bili prodavci koje smo zatekli.

Nekoliko rafova dalje, ponuda na koju kupci nailaze sasvim bi mogla opravdati komične komentare o našoj “kineskoj braći”, koja po svemu sudeći kao i mi konzumiraju beli luk i glog, tradicionalno srpsko oružje protiv vampira i utvara. Luk se u najmnogoljudnijoj zemlji mahom koristi kao dodatak namazima i sosevima, dok se glog prodaje u sušenoj varijanti, po ceni od 90 dinara za manje pakovanje. Tik do njega je i ljuta papričica za 180 dinara, ali da li se može meriti sa onom leskovačkom ostaje na hrabrijima da isprobaju. Osim toga, među starim recepturama juga Srbije svakako se nalazi i ljutenica, a tegla od 700 grama ove zimnice kineske proizvodnje košta 330 dinara.

Da su prodavci Bloka 70 očigledno ljubitelji pikantnog ukusa dokazuju i različite vrste začinjenog graška i ljutog boba ili tofua koji se ovde takođe mogu kupiti po povoljnim cenama.

Ima tu, naravno, i svetski poznatih artikala poput kikirikija, pšenične testenine, lovorovog lista i smeđeg šećera, dok se beli prodaje u kockama, nalik na onaj koji su nekada kupovale naše bake. Ali ima i prozvoda koji su izašli iz naših fabrika.

– Nisam znala da ću kod Kineza da kupujem naše grisine i napolitanke, ali pošto radim na jednoj od tezgi u prizemlju uvek ovde skoknem po neku grickalicu – rekla nam je jedna od prodavačica koja se zadesila u radnji.

I zaista, naših grickalica, slatkiša i napitaka ne manjka, kao ni poznatih stranih gaziranih pića i čokolada.

NAČIN UPOTREBE – „ODMAH JESTI“

Na deklaraciji pakovanja u kojem trgovci u Bloku 70 nude “neko” atraktivno sušeno voće, na srpskom jeziku stoji objašnjenje: Naziv: glog. Neto težina: videti na omotu. Proizvedeno: u Kini. Način upotrebe: odmah jesti.

TURSKE PIDŽAME, ITALIJANSKE BLUZE

Zanimljivo je da se na tezgama kod Kineza može naći i druga roba na kojoj ne piše “Made in China”, a u većini slučajeva radi se o onoj koja putuje iz nama bližih zemalja. Turske pidžame i duksevi prodaju se za manje od hiljadu dinara, a parfemi za svega dve stotine. Tu su i italijanske pantalone, bluze i džemperi koji su nešto skuplji, ali najviše pažnje svako privlači srpski pamuk.

DOMAĆA PROIZVODNJA – 100 ODSTO

U moru prodavaca koji vešto skrivaju poreklo robe, izuzetak je tezga blizu ulaza u centar na kojoj crno na belo stoji tipično srpski ponosan natpis “Najbolje majice u gradu, domaća proizvodnja, 100% pamuk”. Na njoj se mogu naći čarape na kojima piše da su proizvedene u Srbiji, a koštaju 100 dinara, potom jednobojne majice za 300 i duksevi koji koštaju između 800 i 1.300 dinara.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI