Nakon što je 75 godina povezivao dve obale, Stari savski most biće, prema najavama, uklonjen u korist modernijeg i većeg. On je najpoznatiji trag nemačke okupacije prestonice, ali nije jedini neželjeni poklon koji nam je ostavio Treći rajh, a koji i dalje svakodnevno koristimo.

– Nad Beogradom je tokom aprilskog bombardovanja izvršen svojevrstan urbicid, ubistvo grada čijih je 80 odsto zdanja potpuno srušeno ili oštećeno do neobnovljivosti. Međutim, tokom okupacije Nemci su morali da sprovedu vrlo selektivnu obnovu prestonice, fokusirajući se samo na ono što je njima potrebno, kao što je most preko Save. U tom se smislu može govoriti o nekakvom “nasleđu nacizma” u oblasti graditeljstva, iako je to u suštini bila rušilačka ideologija – kaže Dejan Ristić, istoričar.

Nemci su i u graditeljskom poduhvatu razmišljali praktično.

– Naša javnost je nedavno veliku pažnju posvetila fontani na Slaviji, ali malo ko zna da su Slaviju kao kružni tok koncipirali nacisti 1942. godine. Sve do tada, brojne ulice slivale su se ka trgu pod različitim uglovima, stvarajući saobraćajni haos. Nacistima je Slavija bila bitna kao centralna gradska deonica kojom su, između ostalog, prolazile i dušegupke na putu od Starog sajmišta ka Jajincima. Dušegupke su tuda prolazile po danu, da bi strašni krici ljudi koji su u njima umirali zastrašili Beograđane i unapred slomili svaki otpor. Slavija je takođe bila transverzala kojom su se ljudi i vojna oprema transportovali iz Srbije preko Save i Dunava u centralnu Evrpu i nacisti su trg stoga veoma brzo prekomponovali u kružni tok, sa zatravljenim ostrvom u sredini, kako bi njihovi konvoji tuda prolazili nesmetano – opisuje Ristić.

Nedaleko od ove važne saobraćajnice smestili su svoje oficire.

– Za Nemcima je ostala i jedna stambena zgrada na uglu ulica kralja Milana i kralja Milutina. Oni su je podigli iz temelja za stanovanje svojih oficira i članova nacističkih organizacija. U tom kontekstu treba pomenuti i današnju zgradu opštine Savski venac, koja je pre rata podignuta kao stambeni objekat, ali je na početku okupacije rekvirirana od nacističke organizacije “Tot” (Todt). Nemci su unutrašnjost zgrade u potpunosti promenili, pretvorivši stanove u kancelarije, te tako, kada danas uđemo u nju, ulazimo u enterijer koji su osmislili nacisti, mada je, naravno, inventar nov – dodaje Ristić.

Mnogi od prelepih predratnih dvorova u Ulici kralja Milana poslednje su dane ugledali aprila 1941.

– Iako je Stari dvor u bombardovanju pretrpeo ogromnu štetu, nije srušen do temelja. Nemci su bili ti koji su ga do kraja okupacije skoro u potpunosti rekonstruisali, naravno za svoje potrebe, ne da isprave greške. O tome koliko su malo cenili naše kulturno i istorijsko nasleđe govori činjenica da je predivna zgrada Arhiva Srbije, delo ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova, za vreme rata pretvorena u klub. U poslednjem nivou otvorili su kuhinju i u njoj napravili mali lift za transport hrane na gornje spratove. Po oslobođenju Beograda, kada je zgradi vraćena prvobitna funkcija, taj lift je ostao jedini metod za transport građe od depoa do arhivista i korisnika. Odlično funkcioniše i dan-danas – primećuje Ristić.

Jedino što je ostalo od Hitlera

Nakon Prvog svetskog rata u čitavom svetu sazrela je svest o kataklizmičnosti svetskog sukoba i potrebi da se tako nešto nikada ne ponovi.

– Da bi se to simbolički predstavilo, svuda po Evropi podizani su vojni memorijali i zajedno su sahranjivani pripadnici neprijateljskih strana, uz devizu “sukobljeni u ratu – sjedinjeni u smrti”. Najznačajniji vojni memorijal jedne zemlje je Grob neznanom junaku, a naš se na Avali gradio od 1932. do 1938. godine. I golim okom se vidi da je čitava Avala pošumljena listopadnim drvećem, dok je samo kompleks na vrhu oivičen zimzelenim stablima. Ti čempresi deo su onog što uslovno možemo nazvati “nasleđem nacizma” jer ih je nemačka vlada, na čijem je čelu tada bio Adolf Hitler, poklonila Kraljevini Jugoslaviji sa molbom da budu posađeni u okviru kompleksa. To nije jedinstven slučaj da zemlje koje su u ratu bile na suprotnim stranama jedne drugoj šalju poklone za vojne komplekse, ali jeste kuriozitet u smislu da su ti četinari jedna od retkih stvari koje su ostale posle Hitlera, a vidljiva je i danas – kaže Ristić.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI