Pune dve decenije Beograđanin Miodrag Erac (62) i drugi naslednici vlasnika hotela “Splendid” u centru Beograda bore se da im država vrati nelegalno otetu imovinu tokom komunističke vladavine. Sada su došli na korak od cilja.

Naime, 29. oktobra zakazana je prodaja ovog hotela u ulici Dragoslava Jovanovića, tik uz Skupštinu grada i nedaleko od zdanja republičke Skupštine. Hotel odavno nije u funkciji, a borba naslednika vlasnika hotela praktično je počela posle događaja 5. oktobra 2000. godine.

– Smena Miloševićevog režima realno je otvorila mogućnost vraćanja otete imovine ili pravične nadoknade naslednicima. Međutim, osim obećanja vlasti ništa konkretno se nije dešavalo. Osim što su vlasti nekoliko puta pokušavale da privatizuju hotel, ali smo mi kao naslednici na razne načine uspevali da to sprečimo. Bilo je i prijavljivanje nacionalizovane imovine tokom 2006. i 2007. godine, ali najavljeni Zakon o restituciji nije ni ušao u proceduru – priča Erac.

I pored upozorenja naslednika, 29. februara 2008. godine održana je aukcija na kojoj je učestvovalo 19 potencijalnih kupaca. Hotel je prodat za 12 miliona evra, na rate, na šest godina.

– Postignuta cena za 70 odsto društvenog kapitala je potpuno neverovatna ako se zna da hotel ima uknjiženih 1.217 kvadratnih metara. To znači da je cena po kvadratu bila oko 10.000 evra! To je bila potpuno neverovatna cena ako se zna da je nedelju dana ranije prodat hotel “Ekscelzior” u neposrednoj blizini (koji je više nego duplo veći) grčkoj hotelskoj firmi za 7,5 miliona evra. U novembru 2009. godine raskinut je ugovor zbog neplaćanja druge rate i hotel je vraćen na upravljanje Akcijskom fondu republike Srbije i Agenciji za privatizaciju – objašnjava Erac.

Zakon o restituciji konačno je donet oktobra 2011. godine. Od marta 2012. počelo je prijavljivanje imovine što je Erac odmah i učinio i to jutro podneo zahtev za povraćaj imovine. Decembra iste godine uručeno mu je rešenje o vraćanju zgrade bivšeg hotela “Splendid”.

– Ali tada kreće naša borba sa Ministarstvom finansija koje dva puta poništava rešenje Agencije za restituciju, a Upravni sud dva puta, po našim tužbama, poništava rešenja Ministarstva. U svom trećem rešenju Ministarstvo za finansije je konačno “presudilo” u našu korist – kaže Erac.

Tako su naslednici hotela “Splendid” rešenje Agencije za restituciju konačno dobili 10. maja 2017. godine posle 4 i po godine suđenja sa državom. Pet meseci kasnije, ušli su i u posed hotela. Ali tada kreću problemi između samih naslednika.

– Olujni vetar krajem oktobra 2017. odneo je limeni krov sa zgrade, koji je pao na parking ispred Skupštine grada i zgrade Predsedništva. Srećom bila je nedelja pa nije bilo ljudi ni kola na parkingu pa su samo neznatno oštećena tri automobila. Rođake, koje su takođe naslednice, nisu želele da učestvuju u troškovima obnove krova i naknade štete, pa smo morali na sud. A već smo se sa njima sudili od 2012. jer su se žalile na rešenje Agencije za restituciju – objašnjava Erac.

Da bi klupko bilo još zamršenije u sve je ušlo i HUTP “Splendid” u stečaju koje je tužilo katastarsku upravu Upravnom sudu ubog uknjiženja jednog od naslednika. Konačno posle šest meseci i to je rešeno i stekli su se uslovi da izvši tzv. civilna deoba imovine.

– Srećom, i to smo prebrodili i sada, pune tri i po godine posle dobijanja rešenja Agencije za restituciju, došli smo do mogućnosti da prodamo zgradu – kaže na kraju Miodrag Erac.

Hotel “Splendid” otvoren je 1923. godine. Izgradili su ga Života Lazarević i Trifun Jovanović koji su bili suvlasnici. Do 1941. gosti hotela su uglavnom bili poslanici Narodne skupštine Jugoslavije. Za vreme rata hotel su rekvirirali Nemci. Posle oslobođenja vlasnici su renovirali hotel koji je tokom 1945. godine ponovo počeo sa radom da bi ga Republika Srbija nacionalizovala u drugom krugu nacionalizacije posebnim ukazom 30. 4. 1948. godine. Nacionalizovan je kao hotelsko preduzeće, a uzete su i sve privatne stvari vlasnika koje su se tada zatekle u hotelu, kao i sav novac. Samo preuzimanje je izgledalo tako što je nekolicina ljudi u crnim kožnim mantilima ušla u hotel i rekla da je to sada narodna imovina. Pitali su da li u hotelu radi neko ko je član KPJ i kelner koji je jedini bio član je od tog trenutka postao direktor hotela… Tako je hotel prešao u vlasništvo Republike Srbije a dat je na korišćenje Ugostiteljsko-hotelskom preduzeću “Unija”, da bi se sedamdesetih godina izdvojio i radio kao samostalan hotel. Godine 1972. renoviran je jedini put.

VIDEO: Komunalci i Beograđani 1923. godine

Reply
Share this

Blic online