Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda danas je saopštila da podaci koje je objavio Savet za borbu protiv korupcije, a u vezi sa pojedinim ugovorima te Direkcije, nisu tačni i poručili je da, ako Savet želi da se bavi korupcijom, istraži nenaplaćene naknade po osnovu zakupa nastalih u periodu od 2004. do 2013. godine.

Direkcija je objavila informaciju o ugovorima o zakupu zemljišta sa preduzećima “Pivej invest” i “So-lo invest”, gde navodi da su ugovori zaključeni novembra 2009. godine, posle sprovedenog postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup na 99 godina zemljišta u Bloku 58 u Novom Beogradu.

Kako kažu, plaćanje zakupnine “ugovoreno je na 12 tromesečnih rata, a ugovorena visina zakupa, umanjenog za uplaćeni depozit, iznosila je 199,5 miliona dinara za ‘Pivej invest’ i 193,9 miliona dinara za ‘So-lo invest'”.

– Investitori nisu platili nijednu ugovorenu tromesečnu ratu. Da bi pokušala naplatu, Direkcija je za dospele rate puštala ugovorna ovlašćenja, kao instrument finansijskog obezbeđenja, ali ni po jednom nije mogla biti realizovana naplata – navodi se u saopštenju.

Vesić: Podaci Saveta za borbu protiv korupcije NISU TAČNI

U saopštenju se dodaje i da je, s obzirom na to da u ugovorenom roku nisu platili zakupninu, Direkcija 2012. podnela tužbe protiv investitora koji je obuhvatio glavni dug od oko 222, odnosno 223 miliona dinara, kao i pripadajuće kamate.

– Pravosnažnim rešenjima gradonačelnika Dragana Đilasa iz juna, odnosno jula 2013. godine, prestalo je pravo zakupa investitorima. Kako investitori nisu držali zemljište u zakupu 99 godina, Direkcija je podnescima sudu iz 2014. godine tužbeni zahtev odredila u srazmernom delu iznosa zakupnine za period u kome su tuženi držali predmetno zemllište u zakupu od 2009. godine do rešenja o prestanku prava zakupa u 2013. godini – navode u Direkciji.

Tužbeni zahtevi su precizirani na iznos od oko 11,5 miliona dinara za Pivej i oko 11.2 miliona dinara za So-lo invest, a sudski postupci su u toku, rečeno je u saopštenju.

U Direkciji navode i da je nenaplaćivanje naknade za zakup građevinskog zemljišta i naknade za uređenje građevinskog zemljišta, kao i politika gradske vlasti u periodu od 2003. do 2014. godine da se ne traže adekvatna sredstva obezbeđenja poput bankarskih garancija i hipoteka dovela do pokretanja velikog broja sudskih postupaka radi naplate potraživanja u iznosu od 33.626.324.760,09 dinara ili 283.414.493,79 evra.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI