Protivpožarne stepenice, aparati za gašenje požara, senzori za dim, ali i hidrantske ormariće trebalo bi da poseduje svaka stambena zgrada u Beogradu kako u slučaju požara ne bi došlo do tragedije. Ipak kako tvrde mnogi Beograđani, stanje na terenu je totalno drugačije.

– Predviđena mesta za hidrantske ormariće su uništena, prljava i ne održavaju se. Iako na sreću nikada nisu korišćena, bilo bi dobro kada bi neko proverio funkcionalnost tih aparata. Međutim, kod nas nikada nijedan inspektor nije došao, a ja ovde stanujem od kada je zgrada izgrađena – kaže Snežana Aleksić, stanarka jedne zgrade sa Čukaričke padine, koja tvrdi da ni u ostalim zgradama u ovom naselju situacija nije ništa bolja.

Do mnogih zgrada. u slučaju eventualnog požara, vatrogasci ne bi ni mogli da dođu od parkiranih automobila.

– Najčešći nedostaci koje uočavamo na terenu su prepreke, bilo da se radi o nepropisno parkiranim vozilima, žardinjerama, nepropisnim rampama, koje onemogućavaju vatrogasna vozila da priđu licu mesta – rekao je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, Rade Milošević, načelnik Uprave za vanredne situacije Beograda.

A poseban problem je divlja nadogradnja.

– Kada sam pre par godina hteo da postavim satelitsku antenu na krov, komšije su mi otkrile da na vrh zgrade mogu da izađem samo kroz prozor komšijinog stana! Odmah sam odustao, ali zamislite kada bi izbila vatra u tom delu zgrade, šta bi se desilo – rekla nam je sugrađanka Marija Veljković sa Banovog brda.

I neispravna hidrantska mreža otežava posao vatrogascima jer ako je u njoj pritisak vode slab oni ne mogu da gase vatru na višim spratovima. U mnogim zgradama postoje i uređaji za pojačavanje pritiska, takozvani hidrocili, ali većina njih godinama nije ispitivana. Dodatne poteškoće kada požar izbije predstavljaju i zakrčeni hodnici i stepeništa.

– Stanje u stambenim zgradama u Beogradu je zadovoljavajuće. Ipak, propisane protivpožarne mere bile bi preduzete u svim višespratnica da ih češće kontroliše inspekcija, a ne samo po prijavi stanara. Građani koji uoče ovakve nedostatke treba da nam se obrate. Koliko se stanari i skupštine zgrada pridržavaju propisa, toliko su i objekti u kojima žive bezbedni – kaže Ivan Zarev, načelnik Uprave za preventivnu zaštitu Sektora za vanredne situacije.

Kako ističe Zarev, po zakonu redovna kontrola protivpožarne opreme trebalo bi da postoji bar jednom godišnje ili svake druge godine.

– Visokorizični objekti se kontrolišu u toku izgradnje i posle završetka. Pre nego što dobiju upotrebnu dozvolu MUP daje saglasnost na projektnu dokumentaciju u delu o zaštiti od požara, a bez nje ne može da se dobije građevinska dozvola. U toku tehničkog prijema zgrade naši inspektori proveravaju da li su se svi standardi protivpožarne zaštite propisno primenili, što je jedan od glavnih uslova da investitor dobije upotrebnu dozvolu – objašnjava Zarev.

Samo objekti čija visina poslednje etaže na kojoj borave ljudi prelazi 30 metara moraju da imaju protivpožarne stepenice, dodaje Zarev, a one koje prelaze 40 metara obavezno dvoje stepenica, unutrašnje i spoljašnje.

– Ako su stepenice u zgradi, treba da budu izolovane od ostalog dela objekta. Ne smeju biti spiralne, napravljene od zapaljivog materijala i treba da imaju određenu otpornost na vatru – objašnjava Zarev.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI