“U nekoliko trenutaka je probijen zvučni zid, nebo se zacrvenelo, a eksplozija me je odbacila 30 metara… Moje kolege su poginule, sve oko mene je bilo uništeno. Dugo sam se borio sa sećanjima na tu noć. Jedno veče sam presekao”.

Ovako počinje priču za “Blic” Beograđanin Bojan Mijatović (44), radnik pred čijim su očima NATO bombe 23. aprila 1999. godine srušile zgradu Radio-televizije Srbije zajedno sa njegovim kolegama.

Iako su bombe padale na SR Jugoslaviju, za njih nije bilo odmora. Bojan, tada mladić od 24 godine, radio je kao obezbeđenje u RTS. “Trojkom” iz Rakovice gde je živeo, stigao je na posao oko 18.30. Sati su prolazili. Pio je kafu sa svojim kolegom Milanom Joksimovićem kada se odjednom, u 2.05 sati, nebo iznad Crkve Svetog Marka zacrvenelo.

– Nisu to bile sekunde, nego stotinke. Nije bilo vremena ni za šta. Život mi je prošao pred očima. Eksplozija me je odbacila zajedno sa vratima 30-tak metara na beton ka crkvi. Mislim da su me ta vrata spasila od gelera jer je sve oko mene bilo porušeno, kapija iskrivljena, vozila uništena… Očevici su pričali da sam ustao, krenuo ka zgradi i srušio se. Nekoliko sati sam bio u komi u Urgentnom centru. Pukom srećom, nisam imao prelome – prepričava Mijatović potresne scene.

Ali, ostali su ožiljci na duši. Mesecima posle stravične tragedije u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, njegovih kolega, i isto toliko povređeno, Bojan se trzao na svaki šum, imao je nesnosne glavobolje, sećanje na stravičnu noć ga je proganjalo… Jedno veče je prelomio.

– Seo sam i “razgovarao” sa sobom. Imao sam dve opcije: da živim ili da umrem. Odabrao sam ovo prvo – kaže naš sagovornik.

Počeo je da se viđa sa ljudima, da radi kao asistent ton majstora na Radio Beogradu, a budući da je ceo život voleo, svojevremeno i trenirao fudbal, postao je fudbalski sudija i trener. Danas mu, priznaje, bude teško na godišnjicu tragedije u Aberdarevoj, ali nastavlja dalje.

Humanost i u vanrednoj situaciji

Bojan Mijatović se bavi i dubinskim pranjem nameštaja, tako da je tokom stravičnih poplava 2014. besplatno prao nameštaj ljudima u Obrenovcu, a minule godine i onima u Popovoj bari i Borči. Pre 10 godina počeo je da organizuje humanitarne akcije za pomoć deci teškog zdravstvenog stanja, osobama sa invaliditetom i siromašnima. Zahvaljujući njemu, pred doček 2020. godine podeljeno je više od 80 novogodišnjih paketića za mališane i odrasle ljude sa posebnim potrebama.

Baš kada je još jednu, Uskršnju humanitarnu akciju planirao da počne da priprema i kasnije sprovede u delo, u Srbiji je proglašeno vanredno stanje. Ali, Bojan je i sada pokazao svoju humanost. Naime, obezbedio je, uz pomoć humanitaraca, dva para polovnih invalidskih kolica za decu. Kolica je potrebno, kaže, samo ofarbati. Bojan poziva one kojima su kolica potrebna, a ne mogu da ih priušte zbog teške materijalne situacije, da mu se jave na broj telefona: 064 0809 889.

Reply
Share this

Blic online